Jedna od atraktivnijih beogradskih kafana na kraju 19. veka. Nalazila se u Terazijskom kvartu. Zna se i podatak da je 1897. njen zakupac bio mehandžija Jovan Pavlović.

Kafanu, ili kako je zapisano ‒ „gostionicu sa kafanom”, podigao je Đorđe Pašona posle razdruživanja sa svojim bratom Janjom, s kojim je u ortakluku posedovao radionicu za izradu likera i drugih žestokih pića. Braća Pašona su bili Cincari rodom iz Makedonije. Kafana i hotel sa istim imenom sagrađeni su krajem 19. veka, da bi zgrada kasnije bila dograđena i velika sala spojena sa ranijim lokalom, te je služila za igranke, svadbe i za pozorišne predstave (sve dok nije nazidana Kolarčeva sala) i bila opremljena neophodnim tehničkim uređajima. Kafana je imala i baštu u dvorištu.

Kafana je godinama bila mesto okupljanja socijaldemokrata do Prvog svetskog rata. Iz kafane je 1903. krenula i jedna od pet grupa zaverenika da ubije kralja Aleksandra Obrenovića. U kafanu i hotel Bulevar, kasnije Operu, zalazio je otmen svet. Njegovi stalni gosti bili su pisci Jaša Ignjatović i Antun Gustav Matoš. U vreme ručka i u večernjim satima svirala je muzika. Gosti su kafanu predstavljali kao mesto u kojem se služila hrana izuzetnog ukusa sa velikim izborom jela.

Zvali su je mestom za ljubitelje mira i tišine, ali i dobre kapljice.

Kako je Đorđe Pašona bio stari bećar-neženja, ispredane su priče i smišljani vicevi na račun devojaka za igru i njegovog bećarskog života. Toma Vanđel je hotel i zgradu zaveštao s oporukom da se od ostvarenih prihoda pomognu učenici iz Makedonije koji su u Beogradu učili trgovinu.

Vidoje Golubović

IZVOR: Golubović 2019: Vidoje Golubović, Mehane i kafane starog Beograda, Beograd: „Laguna”, str. 132.