Једна од атрактивнијих београдских кафана на крају 19. века. Налазила се у Теразијском кварту. Зна се и податак да је 1897. њен закупац био механџија Јован Павловић.

Кафану, или како је записано ‒ „гостионицу са кафаном”, подигао је Ђорђе Пашона после раздруживања са својим братом Јањом, с којим је у ортаклуку поседовао радионицу за израду ликера и других жестоких пића. Браћа Пашона су били Цинцари родом из Македоније. Кафана и хотел са истим именом саграђени су крајем 19. века, да би зграда касније била дограђена и велика сала спојена са ранијим локалом, те је служила за игранке, свадбе и за позоришне представе (све док није назидана Коларчева сала) и била опремљена неопходним техничким уређајима. Кафана је имала и башту у дворишту.

Кафана је годинама била место окупљања социјалдемократа до Првог светског рата. Из кафане је 1903. кренула и једна од пет група завереника да убије краља Александра Обреновића. У кафану и хотел Булевар, касније Оперу, залазио је отмен свет. Његови стални гости били су писци Јаша Игњатовић и Антун Густав Матош. У време ручка и у вечерњим сатима свирала је музика. Гости су кафану представљали као место у којем се служила храна изузетног укуса са великим избором јела.

Звали су је местом за љубитеље мира и тишине, али и добре капљице.

Како је Ђорђе Пашона био стари бећар-нежења, испредане су приче и смишљани вицеви на рачун девојака за игру и његовог бећарског живота. Тома Ванђел је хотел и зграду завештао с опоруком да се од остварених прихода помогну ученици из Македоније који су у Београду учили трговину.

Видоје Голубовић

ИЗВОР: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, стр. 132.