Sveti Trifun je bio siromašan guščar iz Frigije, obdaren isceljiteljskim moćima, zbog kojih je bio čuven već od mladosti. U vreme njegove mladosti Rimskim carstvom je vladao car Gordijan, koji je imao umobolnu ćerku Gordijanu. Njoj nijedan lekar, a mnogi su pokušavali, nije mogao pomoći. Kada se čulo po carstvu da Trifun ima velike moći, car ga pozva sebi i on uspe da istera zlog duha iz Gordijane i tako je izleči. Car mu toga podari mnogo blaga, ali ih Trifun sve razdeli siromasima. Trifun je bio veliki pobornik Hristovog učenja i zbog toga je po odlasku cara Gordijana s prestola bio proganjan, mučen i na kraju, posečen mačem, jer nije hteo da ostupi od svoje hrišćanske vere.

Svetitelja najviše slave vinogradari, jer se veruje da on uništava sve štetne insekte i bolesti koje napadaju vinovu lozu. Srpski zapis iz 16. veka u kome se Trifun pominje kao zaštitnik vinogradara svedoči o dugotrajnosti ove tradicije.

Kao svoju slavu slave ga i gostioničari, a tog dana besplatno toče vino. Na njegov dan u selima oko Negotina se zarezuje loza, a potom se ceo dan čašćavaju u slavu sveca koga zovu Orezač ili Zarozoj. Trudnice u timočkom kraju obilaze vinograde i u svakom obrežu po jedan čokot da rodi što više grožđa i da vino bude dobro. Mnogi vinogradarski krajevi slave Svetog Trifuna kao svoju krsnu slavu, pa je negde i zajedno proslavljaju, svakog dana kod drugog podrumara. Tu se donosi obrezana loza, poliva se vinom i priređuje zajednička gozba u kojoj se dobro mrsi.Domačin gozbe ili podrumar, koji se svake godine menja, sprema kolač i diže u slavu ovog sveca. Kolač je ukrašen motivima iz vinogradarskog života , a domaćin lomi kolač s sledećim domaćinom slave i zahvaljuje svetitelju.

U selu Botunji u Aleksandrovačkoj župi u vinograd izlaze svi seljani, zajedno sa sveštenikom. On očita prvo molitvu, a zatim se pristupi orezivanju loze.

Šumadijska sela slave ga kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave. U Popovom Polju niko ne radi teže poslove. Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar raznog bilja, koje štiti od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata. Ovde se Trifundan smatra granicom sejanja ozimih i jarih pšenica, pa postoji izreka:“Na Trifundan do podne možeš sijati ozimo, a od podne jaro žito“. Od Trifundana u Popovom Polju počinje sejanje duvana i kupusa.

U narodu je ovaj svetac veoma omiljen i na njegov dan se mnogo gata.Gleda se u nebo, pa ako je vedro, kaže se:“Na Trišin dan vedro, biće suše“ili “ Pašće kiša o Triši, biće rodno“. Ako naglo otopli, onda seljaci uzvikuju jedan drugom:“Triša zabo ugarak u zemlju, pa otoplilo“. Veruje se da se ovog dana završava zima.

Katedrala Svetog Trifuna u Kotoru

Sveti Trifun se obično u crkvenom živopisu slika sa lozom i kosirom u rukama. Mnoge crkve posvećene su ovom svecu, a mađu njima je jedna od najstarijih i najlepših – kotorska Katedrala Svetog Trifuna.

Od ovog dana počinju dani koji se zovu Trivunci i traju četiri dana.

Slavi se kao krsna slava.

Izvor: Srpski narodni kalendar – Dragomir Antoniž