Da se ne zaboraviZanimljivosti

Kad srce zapišti, misao je kriva (Milan Rakić)

Ja poimam dobro neminovnost zala,
Sklop celog života, sa tugom i bedom,
Ja znam šta je sudba sviju ideala —
Moje znanje vidiš na licu mi bledom.

Ali znam i uzrok zašto tako biva,
Jer prošao nisam kroz života huku
Sklopljenih očiju i skrštenih ruku:
Kad srce zapišti, misao je kriva!

Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva
Beličaste magle oblačci se gone,
I s tornjeva starih stane da se sliva
Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone,

U čas kad zavlada mir kraj mene širom,
I šuma zaćuti, i zanemi vrelo,
I umorno moje namučeno telo
Zažudi za slatkim odmorom i mirom,

Misao se javi! Kao zver me zgrabi
I ponese sobom u predele suza,
Guši me, a moji napori su slabi
Da se satre ova pohlepna meduza!

Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa,
Privezan na konju, u dubokoj noći,
Što gleda za stepom gde promiče stepa,
Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći,

Satrven i smožden, u očima strava —
Razjapljena usta, ali grlo nemi —
Sam, jedina duša ispod neba plava,
Sam na besnoj misli što u propast stremi!

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane
Stvara, kosti lomi ko da su od stakla…
Smrvljenog me pusti kada zora grane
Iz crnih dubina razjapljenog pakla…

M. Rakić, Pesme, Oktoih/Štapmar Makarije, Beograd, 2012, str. 60

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

ramadanovic
Prethodni članak

Rođen je pedagog i osnivač specijalnog školstva u Srbiji Veljko Ramadanović

hqdefault
Naredni članak

Film „Sinovciˮ