Да се не заборавиЗанимљивости

Кад чујем да кажу „потрешенˮ, ја сам потресен!

ОДЛУКА НИЈЕ „ДОНЕШЕНАˮ

 

Најлакше је трпно стање објаснити у рату. На све стране само је трпљење: куће попаљене и порушене, породице расељене, многе и ожалошћене… Сви трпе радњу коју је неко други на њима вршио. То се у језику исказује глаголским придјевом трпним.

За траву коју су покосили кажемо да је покошена, одијело које су носили је ношено. Ако је носити, носим, носио, носићу, косити, косим, косио итд., зашто онда није и „носеноˮ одијело и „покосенаˮ трава? Откуд Ш у глаголском придјеву трпном?

Код глагола косити, носити, мазити и њима сличних обје основе – инфинитивна и презентска – завршавају се на –и– (за оне који су заборавили основа је дио ријечи која остаје одбијањем наставка): коси-ти, коси-м, мази-ти, мази-м. То И с краја основе нашавши се пред наставком за грађење трпног придјева (-ен, -ена, -ено) прелази у Ј (дакле, од косиен настало је косјен, од мазиен – мазјен), а затим се то Ј стопило са сугласником испред себе (С, З) дајући нови глас (Ш, Ж): носјен – ношен, мазјен – мажен. Ова гласовна промјена назива се јотовање.
По угледу на ношен, кошен, мажен говори се – чак и пише – да је одлука „донешенаˮ, шљиве „отрешенеˮ, крава „помуженаˮ. Наравно, ови облици су неправилни, јер се основе глагола од којих су изведени не завршавају на –и– које би прешло у Ј и даље са претходним сугласником дало нове гласове Ш и Ж (какав је случај са кошен, мажен и сл.), већ се наставак ен, ена, ено, додаје основи на сугласник: отрести – отресена. Овдје, дакле, нема услова за јотовање па је правилно само: одлука је донесена, роба увезена (не „увеженаˮ) тако и превезена, довезена, шљиве отресене
Кад чујем да кажу „потрешенˮ, ја сам потресен!
И јабука коју смо загризли је загризена (не „загриженаˮ). Само човјек може бити загрижен у нешто: загрижени алкохоличар, пушач и сл.

Граматички је правилније запошљен, али је у српском језику обичније запослен (према послен; упореди беспослен).

Постојање, односно неостојање услова за јотовање у трпном придјеву најлакше је уочити на једном (истом) глаголу који има двије форме: спасити и спасти. Од спасити трпни придјев гласи спашен (са јотовањем: спасиен – спасјен – спашен), а од спасти трпни придјев је спасен (нема услова за јотовање спасен). Онај ко употребљава облик спасити, може рећи и спашен, спашавати, спашавање, а онај коме је ближе спасти, употребљаваће облике спасен, спасавати, спасавање и спасење. Ипак предност треба дати облицима са С: спасавати, спасен, јер и све друге изведнице имају у основи спас: спасилац, спаситељ, спасоносан итд.

Дакле, нека само слога Србина спасава!

При гласању (не „код гласањаˮ!) о нечему, они који предсједавају сједници (не: „предсједавају сједницомˮ) најчешће питају: „Ко је за?… Ко је против?… Ко је уздржан?…ˮ У овом посљедњем случају погрешно питају! Јер оне који не гласају ни „заˮ ни „противˮ није нико уздржао, да би били „уздржаниˮ, они нису трпјели то насиље, него су се сами уздржали, по свом увјерењу. У том случају, треба питати активном конструкцијом: „Ко се уздржао?ˮ, и констатовати да се уздржало толико и толико, а не да је „уздржаноˮ толико и толико.

Ни ја нисам уздржан, нити сам се уздржао да укажем на ову честу грешку, јер сам занесен (не „занешенˮ) бригом за чистоту језика.

 

М. Телебак, Практични језички савјетник, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2004, стр. 211–212.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

masuka
Претходни чланак

Рођен је књижевник Велимир Живојиновић Масука

MilutinMilankovic
Наредни чланак

ИНТЕРВЈУ МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА ИЗ 1955. ГОДИНЕ

Нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *