АктуелностиНа данашњи дан

Југославија је потписала приступање Тројном пакту

На данашњи дан, 25. марта 1941. године у бечком дворцу Белведере Краљевина Југославија је потписала протокол о приступању Тројном пакту.

Том чину претходило je вишегодишње избегавање кнеза Павла да прихвати Хитлерове понуде, одуговлачећи на све могуће начине давање коначног одговора, у нади да ће стићи нека конкретна помоћ од Британаца, али је уместо тога почетком 1941. године од британског амбасадора стигло обавештење да они сматрају југословенску неутралност неодрживом.

Покушао је затим да од САД-а и од СССР-а добије помоћ у одржању неутралности, или војну помоћ у случају напада, али безуспешно.

Покушао је и личним преговорима са Мусолинијем, да би избегао Хитлера, али је и то пропало пошто су и Дучеови предлози били неприхватљиви. Тако је 4. марта одржан још један састанак између Хитлера и Павла, на коме је током вишечасовног разговора извршен притисак да се Југославија коначно одлучи, те је два дана касније уследио састанак Крунског савета који је донео одлуку да је, узимајући у обзир велику дужину границе коју треба бранити и мали број слабо наоружаних дивизија, као и незавидну количину авиона, тенкова и топова, а без помоћи савезника, једино решење приступање државе Тројном пакту, под најповољнијим могућим условима, које је још требало прецизирати.

Докуметном који су тада са стране Осовине потписали министар спољних послова Рајха фон Рибентроп, италијански министар спољних послова гроф Ћано и јапански амбасадор генерал Ошима, а са стране Југославије председник Министарског савета Цветковић и министар иностраних послова Цинцар-Марковић, Југославији су понуђени услови приступања какве никада ни једна земља није имала, те је и поред тога што и данас влада другачије мишљење Хитлер гарантовао територијални интегритет и сувереност, да неће тражити било какву војну помоћ, као ни дозволу за превоз своје војске преко југословенске територије током рата.

Но, два дана касније ово потписивање је пало у воду, а то шта би Хитлер од потписаног поштовао онемогућили су нам да сазнамо догађаји који су уследили, призвавши Други светски рат и у наше крајеве, што је на различите начине довело до страдања стотина хиљада људи, жена и деце, пре свега цивила, као и до још једног уништавања Србије.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1196. године Стефан Немања је предао власт Стефану Првовенчаном;
1797. године рођен је политичар и уставобранитељ Стојан Симић;
1927. године отворен је Аеродром Београд;
1935. године рођен је водитељ Каменко Катић;
1939. године рођен је новинар Милисав Милић;
1954. године рођен је ватерполо тренер и бивши селектор наше земље Ненад Манојловић;
1991. године умро је глумац Милутин Мића Татић;
2005. године умро је глумац Драгољуб Милосављевић;
2005. године умро је сликар и графичар Андреја Миленковић;
2006. године умро је глумац Данило Лазовић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

S._Kragujevic,_Ivo_Andric,_1961
Претходни чланак

Шарено је и будали мило

1088941_mandic-t
Наредни чланак

Умро је вајар Миланко Мандић