[…] ‒ Међутим ‒ настави он раздрагано ‒ манимо се тога и радујмо се нашој крепкој девојци у Халеу, која нас мушким духом уводи у српски свет. Те су песме изврсне! Неке између њих могу се ставити уз Песму над песмама, а то већ нешто значи. Довршио сам чланак о тим песмама и он је већ и одштампан.

С тим речима пружи ми Гете прва четири „огледна табака” нове свеске Kunst und Altertum ‒ а с тим чланком.

‒ Поједине сам песме окарактерисао кратким речима, у којима сам изнео углавном садржину њихову. Радоваћете се тим драгоценим мотивима. А и Ребајн није неук у поезији, бар што се тиче садржине и градива, па ће можда радо и он хтети да чује да нам ви то прочитате наглас.

Читао сам лагано садржину појединих песама. Наговештене ситуације саме су собом говориле и тако су биле живо оцртане да ми је при свакој речи цела песма излазила пред очи. Особито су ми се љупким учиниле следеће:

1. Чедност српске девојке која никад не подиже своје лепе трепавице.
2. Душевни сукоб заљубљеног који, као девер, треба трећем да води своју драгу.
3. У бризи за драгим драга неће да пева, да не би изгледала весела.
4. Жалба због наопаких обичаја: младић се жени удовицом, а старац девојком.
5. Младић се жали што мајка ћерци исувише слободе даје.
6. Девојка поверљиво весело с коњем разговара, а коњ јој њиском одговара и одаје склоности и намере свога господара.
7. Девојка неће за недрагог.
8. Лепа крчмарица: њен драги није међу гостима.
9. Нашао своју драгану и нежно је пробудио.
10. Од ког ће јој заната муж бити?
11. Љубавна радост брбљањем упропашћена.
12. Драги долази из туђине, посматра драгу по дану, а изненади је у ноћи.

Приметио сам да су ти пуки мотиви толико живота у мени пробудили, као да сам читао и саме песме, те да због тога и не жудим за подробно израженом песмом.

‒ Потпуно сте у праву ‒ рече Гете ‒ тако је. Али одатле и видите велику важност мотива које нико да схвати неће.

[…] ‒ Ево вам овде ‒ настави Гете ‒ нешто ново. Читајте.

С тим ми је речима пружио превод једне српске песме господина Герхарда. Читао сам са великим задовољством јер је песма била веома лепа, а превод тако једноставан и јасан да ништа није ометало ни за часак видљиву представу те ствари. Песма је носила наслов Кључи од тамнице. Не велим овде ништа о току саме радње; али крај ми се учинио некако прекинут и нешто мало незадовољавајући.

‒ Па баш то и јесте ‒ рече Гете ‒ оно лепо; јер тиме нам песма оставља мало жало у срцу, а машта читаочева подстакнута је да замишља шта би све још могло доћи. Завршетак песме даје градива за целу једну трагедију, само таквих је већ било, и то подоста. Напротив, оно што је у самој песми изнесено стварно је нешто и ново и лепо. Песник је врло мудро учинио што је само то и опевао, а оно друго оставио читаоцу. […]

Превела са немачког: Вера Стојић

Извор: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], „Итака”, Београд, 2000, стр. 30.