Da se ne zaboraviZanimljivosti

JOVAN NENAD – POSLEDNJI SRPSKI CAR

Teška, haotična vremena u srpskom narodu uvek iznedre ljude koji su nekakvim proviđenjem pozvani da u određenim prilikama i događajima odigraju svoju istorijsku misiju. Takvo je kao snoviđenje iz očaja, u kojem se našao narod, iskrsao i Crn Čovek, „homo nigerˮ, odnosno Jovan Nenad. Jovan Nenad je bio neverovatan čovek koji se pojavio s jeseni 1526. godine, kada su Turci, opustošivši Bačku, naterali silan narod da se sklanja na sigurnije mesto. Nakon Mohačke bitke i turskoh pustošenja, srpski živalj se na ta mesta naseljavao sve više i gušće. U Ugarskoj je došlo do političkog trvenja, te je deo velikaša stao uz Jovana Zapolju, transilvanijskog vojvodu, dok su drugi podržali habzburgovca Ferdinanda.

Mohačka bitka (Bertalan Székely)

Mohačka bitka (Autor: Bertalan Székely)

Car Jovan Nenad pojavio se u jednom od najtežih perioda u istoriji srpskog naroda, od čije države nije ostalo ni stope slobodne zemlje. Mnogi Srbi iseliše se u Ugarsku, čemu nisu bili protivni ni ugarski kraljevi i velikaši, jer su Srbi važili za vojnički, prvoklasan narod, koji će čuvati južne granice. Južna Ugarska (Bačka, Banat, Srem) bila je tada već naseljena autohtonim slovenskim življem, praocima današnjih Srba, koji se tu nađoše još od dolaska Slovena.

Dakle, u nas se pojavio zanesenjak, sanjar, vizionar, koji je sebe proglasio za cara, koga je poslao Bog da oslobodi hrišćane i protera Turke. Niko nije znao odakle je taj čovek došao, ali su se širili glasovi da je od srpskih despota, kao i da su mu preci bili carevi iz dinastije Paleologa. U to su vreme naši despoti ličili su nekakvim pograničnim kapetanima koji su trebali da čuvaju granice Južne Ugarske. Radi toga su im ustupana na uživanje ogromna imanja. No, caru Jovanu je, u poređenju sa ostalim srpskim despotima u Ugarskoj, na prvom mestu bio cilj da uz pomoć Ugarske oslobodi svoje zemlje od Turaka. Jovan je jedini iskoristio povoljne političke, državne i etnografske prilike u kojima su se tada nalazili i Ugarska i srpski narod i pokušao je da osnuje jednu samostalnu državu. On prvi proglašava da ovdašnji Srbi na jugu Ugarske ne misle da napuštaju nastanjeno zemljište. Umesto naziva despota sebe tituliše kao cara. Njegovo carstvo obuhvatalo je, otprilike, Bačku i severni deo Banata.

„Narod je verovao Jovanu Nenadu kao novom svecu i proroku. Srednje visine, vitkog stasa, orlovskog nosa, Jovan Nenad bio je toliko tamnoput da je dobio nadimak Crni Čovek, ali je izuzetnost njegove pojave, kojim je bio obeležen kao izabranik proviđenja bila označena i izražena crnom prugom u širini prsta koja se protezala od desne slepoočnice i pravo se spuštala do stopala desne noge.ˮ (Milan Tutorov: Banatska rapsodija, str. 73).

Anahroni portret cara Jovana Nenada je rad L. Babića objavljen u „Bunjevačkoj daniciˮ 1927. godine

Anahroni portret cara Jovana Nenada je rad L. Babića objavljen u „Bunjevačkoj daniciˮ 1927. godine

Svojom rečitošću, harizmom i izuzetnim sposobnostima Crni Čovek brzo je okupio 30.000 boraca, što tada nisu mogli ni Zapolja ni Ferdinand, te su se oni obojica nadmetali da ga privuku na svoju stranu. Car Jovan je, koliko se tada moglo, organizovao svoju državu. Za svog palatina (što bi danas bio „predsednika vladeˮ) postavio je Subotu Vrlića, diplomatiju su mu vodili Jovan Dolić iz Iriga i Fabijan Literat, franjevac iz Iloka, a za glavnog kapetana svojih četa je imenovao Čelnika Radoslava. Imao je i svoju ličnu gardu od šest stotina momaka, jednako odevenih i jednako naoružanih.

U sukobu Ferdinanda i Zapolje oko ugarskog prestola Crni Čovek nije mogao da ostane po strani. Isprva je Jovan Nenad pristao uz erdeljskog vojvodu, ali s druge strane, Ferdinand je Jovanu Nenadu nudio mnogo više i priznavao mu sva imanja koja je Nenad posedovao. Stefan Lazarević, zvao ga je „illustrisˮ, što je u to vreme bila titula koja je sledovala samo prinčevima iz carske kuće i dinastijama. Zapolja nije odustao od napora da ga na bilo koji način uništi. Ferdinand je Jovanu Nenadu predložio da se sretnu u Budimu i da utanače svoja dejstva prema Zapolji, a i prema Turcima.

Car Jovan je mudro izabrao Ferdinanda, koji je bio manje opasan, pružao više uslova i davao više jemstva za razvitak njegove novostvorene države. Ferdinadovom pomoći biće priznat za gospodara oblasti koje je držao u svojoj vlasti i moći će očuvati svoju državu prema Ugarskoj i prema Turskoj. Država Jovana Nenada težila je da obrazuje zasebno državnno telo, samostalnu državu. Car Jovan Nenad nije imao naklonosti prema plemstvu, pa je hteo da potpuno ukine tadašnji feudalni društveni poredak. Sva spahijska velika imanja sa teritorije njegove države razdelio je narodu i svojim ljudima. Preko Ugarske, koju je držao Zapolja sa odredom od 1.500 vrsnih konjanika, Crni Čovek je krenuo.

Dok je prolazio kroz Segedin, koji je bio zamro i opusteo, pred kućom Lasla Silađija, pogođen je puščanim metkom atentatora u samo srce. Njegov ubica, unajmljeni seljak, zvao se po jednima Urban, a po drugima Sebastijan Vid. Vojnici su svog polumrtvog cara odneli u selo Tornjoš blizu Subotice. Iste noći je stigao Valentin Terek, najljući neprijatelj Crnog Čoveka. Kada je pokušao da povrati Suboticu, posle poraza, zarekao se da će svojom rukom ubiti Jovana Nenada. Na prevaru i uz obećanje da mu neće ništa, ušao je u kuću, i dok je još ležao u postelji, ni živ ni mrtav, odsekao glavu Jovanu Nenadu. Odsečenu glavu je poslao Zapolji i od njega dobio 1.000 dukata. Bilo je to 26. jula 1527. Glava Crnog Čoveka bila je nataknuta na koplje i izložena više od nedelju dana na bedem Budimske tvrđave. Posle je bačena u Dunav.

Jovan Zapolja

Jovan Zapolja

Srpska Vojvodina je svoje državotvorstvo jasno ispoljavala, kad god i gde god je mogla, i pod grofom i despotom Đorđem Brankovićem, i patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, na svim narodnim saborima. U tome je značaj cara Jovana Nenada i njegova besmrtnost. Za Suboticu, nazvanu po imenu Nenadovog vojvode Subote Vrlića, razlog više da se seća cara Jovana, koji ju je uzeo za svoj prestoni grad.

PRIREDIO: Vojislav Ananić

Izvor: Istorija revija, Eccoprint d. o. o., Beograd, 2010, str. 12‒13.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Olga_Ivanović
Prethodni članak

Rođena je glumica Olga Ivanović

32853061_1241728662631165_6747707257707823104_n
Naredni članak

U POČETKU BEŠE REČ