АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Јован Цвијић – најзначајнији српски географ

Јован Цвијић рођен је 11. октобра 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, пореклом из Корените, села у области Јадар. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Школовање је наставио у Првој београдској гимназији. По завршетку гимназије уписао је природно-математички одсек Велике школе у Београду. Студије је завршио 1888. године и годину дана предавао у Другој београдској гимназији. Потом је 1889. уписао студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету. Студије у Бечу завршио је 1892, а 1893. докторирао је тезом Das Karstphanomen (овај рад је касније преведен на више језика, код нас Карст, 1895). Постао је редовни професор Филозофског факултета Велике школе у Београду у марту 1893. У почетку је предавао физичку географију и етнографију, а касније само географију.

Науком је почео да се бави још као студент написавши рад Прилог географској терминологији нашој и читав радни век посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва. Осим географских проучавања, бавио се и геологијом и у географским делима увек је укључивао геологију. Његова Геоморфологија је и данас актуелна и представља одличну полазну основу за проучавање. Приликом оснивања Београдског универзитета 1905. био је један од осам редовних професора који су бирали цео наставни кадар састављен од професора и сарадника Велике школе. Основао је Географски завод Филозофског факултета 1893. и био његов управник до 1927. године. Заједно са групом научника основао је Српско географско друштво 1910. у Београду. До своје смрти био је председник друштва. Два пута је био ректор Београдског универзитета, 1906/1907. и 1919/1920. године. Постао је дописни члан Српске краљевске академије 5. фебруара 1896, а редовни члан 4. фебруара 1899. Указом је постављен за председника Српске краљевске академије 12. априла 1921. и на том положају је остао до своје смрти 1927. године. Осим тога, био је и дописни члан Академије наука СССР, Југословенске академије знаности и умјетности, Ученог друштва Парнасос (Атина), почасни доктор Сорбоне и Чешког универзитета. Такође, био је почасни члан многих географских, етнографских и природњачких друштава широм света (Петроград, Будимпешта, Букурешт…) и носилац енглеске, америчке и француске медаље за научни рад. Оно што обележава његов научни рад је утицај климе и рељефа на морфологију човека (међу првима је наглашавао да је човек екосензибилно биће). У његовом раду је посебно наглашено деловање географске средине на етнопсихолошке карактеристике становништва. Основну концепцију оваквог става дао је у раду Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, што је проширио у делу Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд 1931.

Током живота, односно за преко тридесет година интензивног научног рада, објавио је неколико стотина научних радова. Умро је у 62. години 16. јануара 1927. у Београду, а сахрањен је на Новом гробљу.

Гроб Јована Цвијића и његове жене Љубице ( ФОТО: Википедија)

Гроб Јована Цвијића и његове жене Љубице ( ФОТО: Википедија)

Своје имање завештао је и оставио Српском географском друштву. Без икакве сумње се може рећи да је Јован Цвијић највећи и најзначајнији српски географ.

Географски институт у Београду носи име Јован Цвијић, велики број основних школа и улица такође, а Меморијални музеј Јована Цвијића се налази у Цвијићевој породичној кући у Београду (Јелене Ћетковић бр. 5). Кућа је под заштитом државе и у њој се налази Легат Јована Цвијића, који има 1.463 предмета.

Јакша Јововић

Извор: часопис Историја, бр. 1, Ecoprint d. o. o., Београд, фебруар 2010, стр. 5.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Подлога - Copy - Copy - Copy - Copy (11) - Copy - Copy – kopija
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

bijelic
Наредни чланак

Рођен је глумац Мирослав Бијелић