AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

Joanis Pervanoglus: NAJSLAVNIJI I NAJSVETIJI VENAC JE SMRT ZA OTADŽBINU

 

[…] Drugi krug srpske narodne poezije sadrži pesme koje se odnose na nesrećnu bitku na Kosovu, kojom je cela Srbija bila pokorena od oholih Otomana i u kojoj je poslednji car Srba izgubio i presto i život. Neke od ovih pesama pominju organizovanu izdaju, a kao izdajnika smatraju Vuka, zeta kneza Lazara, ali ipak poriču to loše delo i okrivljuju nesrećnu sudbinu Srbije. Sigurno je svakako da su velikoj katastrofi doprineli, s jedne strane, unutrašnje nesuglasice koje su srpski knezovi podstrekivali, a s druge strane, potcenjivanje koje su Srbi otvoreno pokazivali prema Turcima, tako da se u jednoj pesmi kaže „dobro je da neko ne strahuje od neprijatelja, no strašno je da ga potceni”. Bez sumnje, najvrednija od svih pesama, koja istovremeno ima i pesničku i istorijsku vrednost, jeste ona s naslovom Poslednja večera kneza Lazara, u kojoj se peva o strašnoj bitki na Kosovu. Bitka je prikazana kao da se dešava negde daleko, slično onima u staroj grčkoj tragediji. Pesma počinje gozbom:

 

Car Lazare sjede za večerom.

 

i završava se smrću cara. Tomazeo kaže: „Lazar je mogao da ponovi sjajne reči Grka Leonide: ’Večerajmo mirno, sutra ćemo postati hrana gavranova’.” Tužna i, u isto vreme, uzvišena antiteza nežnih osećanja s jedne, i rušilačke mržnje i izdajstva, s druge strane. U svakoj reči učesnika u boju osećaš dah smrti. U tome pretpostavljaš zanos muške istrajnosti, koja je odlučnija od plemenite hrabrosti. Slavno umreti bolje je nego slavno pobediti. Najslavniji i najsvetiji venac je smrt za otadžbinu. Opis bitke počinje uglavnom ovim lepim stihovima:

 

Kad je sjutra jutro osvanulo,

Dolećeše dva vrana gavrana

Od Kosova polja širokoga.

 

Druga pesma ili, bolje, odlomak pesme, takođe pune poetskog zanosa, s naslovom Kosovski junaci, jasno pokazuje da su ova bitka i događaji oko nje tema epskih pesama celog slovenskog plemena. I jedna crnogorska pesma pominje Vuka, zeta Lazarevog, kao izdajnika i njegovo izdajstvo naziva ranom koja je nagrizala iznutricu celog srpskog roda.

Preveo sa grčkog: Miodrag Stojanović

 

IZVOR: SERBIA : srpski narod, srpska zemlja, srpska duhovnost u delima stranih autora : pesme i poeme, pripovetke, romani, drame, putopisi, besede, dnevnici, memoari, eseji, pisma, zapisi [odabrali i priredili: R. Damjanović, N. Tomić i S. Ćosić], „Itaka”, Beograd, 2000, str. 68.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

SJZ
Prethodni članak

Zašto se kaže EZOPOVSKI JEZIK

Marko_-_Mina
Naredni članak

Endre Adi: KRALJ MARKO (1894)