Да се не заборавиЗанимљивости

ЈЕЛЕНА ЈАКШИЋ – ПОСЛЕДЊА СРПСКА ДЕСПОТИЦА

Јелена Јакшић заузима значајно место у историји српског народа на простору јужне Угарске, крајем XV и почетком XVI века. Пореклом је из угледне великашке породице Јакшића, кћер војводе Стефана и Милице Јакшић. Јелена је у историји превасходно остала упамћена као супруга последњег деспота из куће Бранковића, деспота Јована, и као сестра кнегиње Ане Глинске, бабе руског цара Ивана IV Грозног. Браком Јелене Јакшић и деспота Јована (1493/99–1502), повезане су две најмоћније породице тог времена, Јакшићи из Баната и Бранковићи из Срема. Овај брак склопљен је након Јовановог проглашења за деспота, око 1493/99. године, када је деспотица прешла у Купиново, средиште Бранковића у Срему. У браку са деспотом Јованом Јелена је рађала само кћери: Милицу, Марију, Јелену, Марију Магдалену и Хану. Смрћу деспота Јована династија Бранковић остала је без мушких потомака, чиме је окончана њихова вишедеценијска улога на историјској позорници српског народа. Угарски краљ Владислав II (1490–1516) доделио је тада деспотско достојанство хрватском племићу Иванишу Бериславићу.

По смрти деспота Јована, деспотица Јелена је 1503. године издала повељу манастиру Хиландару. Овом повељом деспотица се обавезала да ће сваке године даровари лавру пресвете Богородице Хиландарске, чиме је наставила традицију сремских Бранковића. Деспотица Јелена удала се крајем маја 1504. године у Будиму за Иваниша Бериславића, те су Срби на овим просторима везани за новог деспота. Преношење деспотског достојанства на католика изазвао је бурне реакције српског становништва, што се одразило на стварање негативне слике о деспотици Јелени у народној традицији. Ипак, сачувано нам је једно писмо датирано у мају 1503. године, писано у Будиму, које сведочи да деспотица није била одушевљена овим браком. На основу поменутог писма сазнајемо да је „деспотица три дана и три ноћи провела у краљичиним одајама, а затим је поново пала у несвест када је требала да се удаˮ. Деспотица Јелена је у овом браку родила четворо деце, две кћери и два сина. Имена њених кћери нам нису сачувана, док највише података имамо о њеном и Иванишевом сину, потоњем деспоту Стефану Бериславићу. По Иванишевој смрти 1514. године деспотица је управљала поседима свог супруга у име малолетног сина Стефана, до 1520/1521. године. Премда, формално, није била на власти деспотица је и након 1520. године имала велики утицај на политичке прилике оног времена. Деспотица Јелена је активно учествовала у неким важним политичким догађајима свог времена. Била је савременик устанка Ђорђа Доже из 1514. године у ком се на страни угарских магната послатих против устаника дословце помињу и чете деспотице Јелене. Деспотица је била и савременик турског освајања Шапца и Београда. Када су Турци 10. јула 1521. године заузели Шабац, деспотица се нашла у тешком положају, с обзиром да су се Турци приближили Купинову. Одлучила је да поведе преговоре са султаном Сулејманом Величанственим и да му се покори. Када је султан пристао и када јој је послао своје посланике, деспотица се предомислила. Посланике турског султана је као таоце послала угарском краљу, а са децом је напустила Купиново и побегла у унутрашњост Угарске. Када су Турци напустили Купиново и Срем, деспотица се вратила заједно са сином Стефаном. После нових турских напада, деспот Стефан и деспотица Јелена су 1529. године донели одлуку да се предају. То је изазвало гнев угарског краља Фердинанда Хабзбуршког, који је у марту 1529. године издао наређење о хапшењу деспота и његове мајке. Знамо да је деспотица Јелена затворена у Будиму у мају исте године, а то су уједно и последњи помени Јелене Јакшић у историји.

ПИШЕ: Мср историчар Мирјана Варничић

Библиографија:

  • Božanić Snežana, O despotici Jelenim kćeri Stefana Jakšića u srpskoj istoriji, kulturi i tradiciji, Šesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum Susret kultura, Zbornik radova, knjiga II, Novi Sad 2013, Filozofski fakultet u Novom Sadu, стр. 899–908.
  • Бошков Мирјана, Јелена Бранковић у књижевноj традицији, Зборник МС за књижевност и језик, 43/1, 1995, стр. 17–62.
  • Бошков Мирјана, Ка дeконструкцији једне легенде: о владавини Јелене Бранковић, in Мит-Зборник радова, Нови Сад, Филозофски факултет, 1996, стр. 325–334.
  • Ивић Алекса, Историја Срба у Војводини, од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703), Нови Сад 1929.
  • Miklosich Franc, Monumenta Serbica spectancia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Srpska školska knjiga, Beograd
  • Митровић Катарина, Повеља деспотице Јелене Јакшић манастиру Хиландару, ССА, 7, 2008, стр. 195–197.
  • Поповић Душан, Срби у Војводини, I, Нови Сад 1990.
  • Стојановић Љубомир, Стари српски родослови и летописи, СКА, Београд–Сремски Карловци 1927.
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

08 Sinisa-Pavic (3)
Претходни чланак

Рођен је сценариста Синиша Павић

Nikola_Cvejic1
Наредни чланак

Рођен је оперски певач Никола Цвејић