АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ЈАШУЊСКИ МАНАСТИРИ

Изнад села Јашуње, 13 км североисточно од Лесковца, налазе се два манастира: Свете Богородице и Светог Јована Крститеља. Први је 1499. подигла нека монахиња Ксенија са монахињама Теофом, Мартом и Маријом. Други је 1517. основао господин Андроник Кантакузен са браћом. О ктиторкама Манастира Свете Богородице ништа се поуздано не зна, мада су у цркви насликани њихови ликови, и то монахиња и жена у годинама. Уз Ксенијино име додато је „ктиторица светаго сего храма”. Претпоставља се да би ове монахиње могле бити племићког рода, па чак и у сродству са угледном породицом Кантакузен, чији су припадници подигли оближњи леп Манастир Светог Јована.

Црква Манастира Богородице је мала грађевина једноставне архитектуре, са основом правоугаоног облика, која се на истоку завршава полукружном апсидом, а на западу правоугаоном припратом. У позније време уз западни и јужни зид додата је по једна просторија, које су битно пореметиле првобитни изглед храма. Архитектура цркве Манастира Светог Јована је репрезентативнија, што се огледа у пажљивом зидању и брижљивој обради фасада. Црква је зидана пажљивим мешањем камена и опеке: два реда опеке, ред обрађеног камена. Између каменова налазе се по једна или две вертикално постављене опеке. Овакав начин зидања и обраде цркве изузетан је за XVI в., а овде је примењен захваљујући угледу и тежњи ктитора да се што више веже за градитељске традиције својих предака. Иначе, црква Светог Јована је једнобродна грађевина са по два пиластра на јужном и северном зиду. На истоку је полукружна апсида, а на западу правоугаона припрата, уз коју је отворени трем.

Од особитог је значаја живопис у цркви Манастира Богородице, и то фреске из 1499. на источном зиду припрате. Потичући из времена из којег је српска сликарска баштина доста оскудна, ове фреске, недовољно изучене, чине драгоцено ликовно наслеђе с краја XV в.

Фреске у цркви Манастира Светог Јована најпре су настале 1524, да би осликавање цркве било настављено 1693. под игуманом Јованом и спахијом Алајбегом. Ктитори су били Роман и поп Живко. Неки делови фресака, као што је Страшни суд, обновљени су 1902.

 

Извор: Културна ризница Србије [саставио и уредио Јован Јанићијевић], 3. издање, „Идеа”, Београд, стр. 383–384.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Даница_Томић
Претходни чланак

Даница Томић је постала прва жена пилот у Србији

dimitrijevic
Наредни чланак

Рођен је физичар и астроном Милан Димитријевић