AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

JAKOV NENADOVIĆ – PREKI I OSVETOLJUBIVI ČELNIK SOVJETA

Jakov Nenadović bio je izdanak znamenite kuće, najistaknutija ličnost Prvog srpskog ustanka posle Karađorđa i prvi ministar unutrašnjih poslova u Srbiji. Rodio se oko 1765. godine u Brankovini, nadomak Valjeva. Nenadovići su se početkom 18. stoleća doselili u Srbiju iz tadašnje Stare Hercegovine, iz Birča kod Nikšića, a poreklo vode iz plemena Banjana. Najpre su se naselili u Osečini, Podgorskoj knežini Valjevske nahije, a oko 1750. godine nastanili su se u Brankovini u Tamnavskoj knežini Valjevske nahije. Tu su Stefan i Manda Nenadović izrodili dva proslavljena ustanička junaka, Aleksu (oko 1749) i Jakova.

Pogubljenje brata Alekse

Aleksa Nenadović je u Kočinoj krajini, ustanku protiv Turaka, učestvovao kao austrijski frajkorovac. Zbog naročitog ugleda i zasluga postavljen je za kneza Tamnavsko-posavske knežine. Kada su dahije zavele strahovladu u Beogradskom pašaluku, Aleksa je postao najsrčaniji organizator bune. Platio je životom u Seči knezova kada je, zajedno sa Ilijom Birčaninom, posečen u Valjevu i tako postao najpoznatija žrtva tog stravičnog dahijskog čina.

Aleksa Nenadović

Aleksa Nenadović

Memoari

Posle Aleksinog pogubljenja, Jakov postaje glava porodice Nenadović. Pismenost je stekao u Sremu i bavio se trgovinom stokom, pa je razvio čvrste odnose s trgovcima iz Austrije. Aleksin sin i Jakovljev sinovac, čuveni prota Mateja Nenadović, opisao je u svojim Memoarima nameru Mehmed-age Fočića da posle Aleksinog pogubljenja postavi Jakova za kneza: „Eto ti našega zeta Živka Dabića i jošte dva Turčina prijatelja moga oca, sa jošte tri kmeta, i kažu Turci: ’Hajde, Jakove, poslao nas Mehmed-aga Fočić; hoće tebe da oknezi.’ Moj stric kaže im da on ne sme među Turke više ići, i da neće knez da bude. Turci kažu: ’Slobodno, tvrda je vera. Fočić hoće opet kneza od vašega odžaka, i neće da ide, dokle iz vaše rodbine koga ne oknezi’… Onda moj stric nemade kuda, nego ode u Valjevo, i kad je došao Fočić mu rekne: ’Jakove, Aleksa je tražio naše glave pak izgubi svoju, no ja hoću opet od vašega odžaka da oknezim.’ Na to mu se poče stric izvinjavati: ’Ja sam uzeo novce iz Nemačke i rasturio po vilajetu da trgujem, a proti ne podnosi, a od onih drugih nije ni jedan vešt vilajetu, no molimo te, aga, metni drugoga koga hoćeš.’ ’Jok, jok! Ja od vašega soja hoću kneza i nikako drukčije!’, govorio je Fočić. Onda moj stric ode i dogovori se s valjevskim Turcima, te svi reknu da je Peja Janković iz Zabrdice Aleksin rođak. To Fočić veruje i oknezi Peju, koji je kod moga oca bio buljubaša i kome smo mi kumovali.”

Prvi posle Karađorđa

U Jakovu je gorela žeđ za osvetom, pa pošto je izbegao titulu koja je dolazila od dušmanske ruke, odmah se otisnuo u pohod na turske glave. Vožd Karađorđe već je bio otpočeo borbu protiv Turaka, pa se Nenadović na početku pridružio ustanicima i za kratko vreme zadobio izuzetnu popularnost, tako da je posle Karađorđa bio najistaknutiji učesnik u borbama. Jakov je digao na oružje narod preko Kolubare. Prvu slavu je stekao kada je na Svileuvi njegova vojska pobila blizu 300 Turaka. Sukobio se s Turcima i na Čokešini i sa svojim ljudima oslobodio Valjevo i Šabac. Zahvaljujući vezama sa Austrijom uspevao je da redovno dobavlja oružje i municiju neophodnu za borbe. U Bici na Čučugama razbio je neprijatelja koji je brojao 6.000 vojnika. Zajedno sa Jankom Katićem u Beljinu je sačekao bosanske Turke i vratio ih u Šabac. Tom prilikom je poginuo Janko Katić.

Komandant

Nenadović je postao oblasni starešina skoro čitave zapadne Srbije i potpisivao se kao komandant Valjevske, Šabačke, Sokolske i Užičke nahije. Hrabrost i vojničku veštinu iskazao je u bitkama za osvajanje Požarevca, Beograda, Užica, Karanovca, u bici na Tičaru kod Loznice. Ranjavan je više puta, a najteže u bici na Žičkom polju kada je bio pogođen u glavu. Početkom 1805. godine pod zapovedništvom Jakova Nenadovića bilo je 4.000 vojnika i jedino je vojska Beogradske nahije sa 5.000 boraca bila brojnija u celoj ustaničkoj Srbiji. Na zvaničnim aktima, pismima i dokumentima potpisivao se odmah iza Karađorđa. Nakon predaje Užica 1805. godine, kao poklon od Ali-paše Vidajića Nenadović je dobio užičku gradsku muziku. To govori o autoritetu i položaju koji je imao, jer niko drugi od ustaničkih gospodara nije imao orekstar.

Osnivač Sovjeta

Nenadović je bio ambiciozan i samouveren starešina i nikada se nije mirio s tim da ima nekog nad sobom. Smatrao je da su Nenadovići uglednija i plemenitija kuća od Voždove i isticao se kao njegova jaka opozicija. Jakov je zajedno sa sinovcem Matejom bio među glavnim inicijatorima za osnivanje Praviteljstvujušćeg sovjeta 1805. godine. Smatrali su da će njegovim osnivanjem ograničiti Voždovu vlast i učvrstiti opoziciju. Prota Mateja izabran je za prvog predsednika vlade. U periodu od 1809. do 1811. godine funkciju predsednika Sovjeta obavljao je vojvoda Jakov Nenadović.

Pečat Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog

Pečat Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog

Zatim je izabran za prvog popečitelja vnutrenih del (ministra unutrašnjih poslova). Dolaskom na taj položaj istupio je iz opozicione struje u kojoj je bio sa svojim, takođe proruski orijentisanim, saborcima Milenkom Stojkovićem i Petrom Dobrnjcem. Nenadović je godinu dana ranije oženio svog sina Jevrema kćerkom Mladena Milanovića, što je značajno doprinelo poboljšanju odnosa s Voždom. Prešao je u Beograd, a Valjevsku nahiju ostavio na rukovođenje Jevremu i Mateji.

Izgon, povratak, starost

Posle sloma ustanka 1813. godine, Jakov je emigrirao u Srem i neko vreme živeo u manastiru Fenek. Godinu dana kasnije prešao je u besarabijski grad Hotin, poznato utočište ustaničkih starešina. Tu je živeo sve do 1831. godine, kada se sa porodicom vratio u Brankovinu. Knez Miloš mu je dao na korišćenje dvor Jevrema Obrenovića u Valjevu, gde je ugodno živeo, okružen ruskom poslugom. Razboleo se 1836. godine i, tragajući za lekom, umro je u Beogradu iste godine. Sahranjen je u svom zavičaju, pored crkve u Brankovini.

Čovek preke naravi

Bio je oženjen Nerandžom iz Posavske knežine i s njom je imao sinove Jevrema, Panteliju i Aleksandra i kći Julku. Jevremova kći Persida bila je srpska kneginja udata za kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Karađorđevića. Pored svih vrlina i dara za ratovanje, Jakov Nenadović je zapamćen i kao strog i kao prek čovek. Poznato je da zbog samovolje hajdučkog četovođe Đurđa Ćurčije naložio njegovo ubistvo. U selu Drenu posekao je popa Milovana iz Grabovca zato što je sarađivao sa Karađorđem. Uprkos tome, ne mogu se osporiti njegove zasluge u ustanku, talenat za ratovanje i snalažljivost. Vuk Karadžić mu odaje priznanje za nabavku prvih topova u Srbiji. Od 1811. godine Nenadović je bio nosilac Ordena Svete Ane 2. stepena.

Kula Nenadovića

Danas je jedan od simbola Valjeva kulturno-istorijski spomenik Kula Nenadovića, koju je na obodu brda Kličevac, pored puta za Šabac, sagradio Jakov Nenadović sa svojim sinom Jevremom za potrebe skladištenja oružja i municije. Po slomu ustanka kulu su zauzeli Turci i pretvorili je u tamnicu. Vojvoda Sima Nenadović je iz revolta naredio da se kula zapali kada je pri ponovnom osvajanju Valjeva u njoj zatekao jezivu sliku izmučenih Srba. Knjaz Miloš je 1836. godine obnovio kulu, koja je sada rekonstruisana i zaštićena, a od 20. marta ove godine [prim. prir. 2012. godina] ima stalnu muzejsku postavku i otvorena je za posetioce.

Kula Nenadovića u Valjevu

Kula Nenadovića u Valjevu

Hroničar, diplomata i novinar Milan Jovanović Stojmirović je zapisao: „Nenadovići su sebe smatrali prvom familijom u Srbiji, držeći da idu i pre Karađorđevića i Obrenovića, a objektivan istoričar mora da ih stavi odmah u ove, jer ne zna koga bi im pretpostavio. Oni su bili politička i narodna kuća i pre ustanka, a davali su ljude od akcije i od značaja ravno 200 godina, te su se s pravom ponosili svojim plemenom i njegovim zaslugama.”

Marija Delić

Izvor: časopis Istorija, Ecoprint d. o. o., Beograd, avgust, br. 31/2012, str. 28–29.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

IsidoraSekulić
Prethodni članak

VASKRS U RADU

30127731_1217073948429970_3259433558448458187_n
Naredni članak

MISAO DANA