Срби имају најчистије и најблагогласније наречје

Ваше Превасходство благоизволело је ту сасвим недавно да се сети чешких и грчких народних песама, и то с нарочитом наклоношћу, а већ једаред, пре другог времена, препевало је лепу српску песму о Хасан-аги. Између свих данашњих Словена имају Срби најчистије, најблагогласније наречје. Њихово народно песништво по обиљу свом и одмерености – по мом мнењу – премаша све што ми је у тој врсти познато. Не сумњам да ћете доносиоца овога писма, господина Вука Стефановића, родом из саме Србије, примити с наклоношћу као ученог скупљача, зналца и издавача тих спевова и да ћете из његових уста хтети да сазнате ближе податке о једној ствари која му тако дично на срцу лежи. Он је већ пре више година издао у Бечу две књиге ових изврсних песама (тешко да би се нашла и једна лоша међу њима), а издао је такође, ради њихова разумевања а уз одобравање најчувенијих слависта – Копитара и Добровског – и српску граматику као и богат речник.

Сада се бави у Лајпцигу издавањем новога знатно умноженога издања Пјесама. Појавила се већ код Брајкопфа и Хертла и трећа књига њихова, красно штампана, а посвећена Књазу Милошу, који је много учинио и за скупљање песама и за њихово подупирање. Први и други део хтео би господин Вук да посвети високопресветлој Великој књегињи. Ваше Превасходство благоизволиће му можда најбоље рећи да ли му је за то потребно претходно одобрење? А у том случају, можда ћете имати доброту да му ту милост и издејствујете! Рођеним Русима српске су песме лако разумљиве, а лепше и љупкије тешко да би руска књижевност пружити могла. Пошто сам се бавио српским језиком, а могу уз речник песме прилично разумети, то сам тако слободан да вам приложим, ради огледа, превод једне краће песме учињен онако на брзину. Али с неруке је сасвим да се савршени облици тога језика пренесу у наш много избушенији немачки; сем тога, немачком језику је трохејски размер незгодан; а што се год човек боље упознаје са изворником, утолико му је жалије кад га штребца немачком изражајношћу.

Касел, 1. октобра 1823.

Остајем с дивљењем Вашег Превасходства

најпонизнији слуга

Грим.

Превела са немачког: Вера Стојић

Извор: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], „Итака”, Београд, 2000, стр. 28–29.

НАПОМЕНА: Текст је пренесен у оригиналу, без лекторских интервенција.