На данашњи дан, 18. априла по грегоријанском, односно 6. априла по јулијанском календару 1867. године на Калемегдану је извршена симболична предаја кључева града кнезу Михаилу Обреновићу. Томе је претходио инцидент на Чукур чесми, бомбардовање Београда и све учесталије дипломатске акције које су имале за циљ решавање присуства Турака у Србији, те је након мисије у Цариграду султан кнезу Михаилу уручио ферман о предаји градова, који је свечано обнародован на Калемегдану, на десној страни главне алеје код улаза из данашње Кнез Михаилове улице. Свечаности су присуствовали српски верски и државни великодостојници, представници великих сила, српске и турске елитне војне јединице, грађанство Београда и многобројне депутације Срба ван Србије, а за ту прилику подигнута је дрвена трибина украшена цвећем и српским и турским заставама. На Теразијама, Савамали и другим местима у вароши подигнуте су цветне тријумфалне капије, па је након свечаног доласка кнеза Михаила, са трибине прочитан на турском и српском језику царски ферман, док је уз звуке српске војне музике уследио врхунац свечаности – симболична предаја кључева градова. Кључеве је кнезу Михаилу предао београдски мухазиф  Али Риза-паша, и тада је уз топовску канонаду и звуке црквених звона са Саборне цркве, на тврђави поред турске заставе подигнута и српска, а истовремено је на целом појасу око градских бедема извршена и смена војника на стражарским местима. Овај догађај овековечен је на цртежу Адама Стефановића, а спомен-обележје на њега подигнуто је 1967. године, поводом обележавања стогодишњице, и изграђено у виду каменог блока на којем је вајар Михаило Пауновић израдио рељеф који приказује чин свечане предаје кључева, док је скупштина града Београда почетком овог века одлучила да се период од 16. до 19. априла обележава као „Дани Београда“, у знак сећања на два важна догађаја из престоничке историје. Први се односи на прво помињање имена града у једном писаном документу из IX века, а други је погрешно узет датум предаје кључева, који је притом уклесан и на споменику. Грешка је наиме у томе што је датум предаје кључева из XIX века, када је разлика у два календара била 12 дана, пребачен у XX век, када је споменик подигнут, и уписан са разликом од 13 дана колика је тада била, па тако на њему пише 6/19 априла 1867. године.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1859. године рођена је сликарка Бета Вукановић;
1922. године умро је писац, политичар и академик Светомир Николајевић.