Поштовани,

Позивамо вас на изложбу Вукосава Вука Велимировић – Прва српска вајарка, која се отвара у петак, 31. августа 2018. у 19 часова у Малој галерији Уметничког павиљона Цвијета Зузорић.

Изложбу ће отворити госпођа Ивона Јевтић, секретар Секретаријата за културу града Београда, госпођа Ксенија Велимировић Јовановић, професор Мирослав Лазовић, председник УО УЛУС-а и историчар уметности Јелена Манолчов, аутор изложбе.

Ове, 2018. године УЛУС прославља деведесет година од почетка рада Уметничког павиљона Цвијета Зузорић и припрема се за још један, веома значајан јубилеј, сто година од оснивања Удружења ликовних уметника Србије. Потреба за обележавањем ових, за УЛУС кључних годишњица, изнедрила је идеју да се кроз изложбу неког од најстаријих чланова, чији су живот и дело, врло често препуштени и забораву, прикаже континуитет рада Удружења. У знак сећања, а поводом стотридесет година од рођења Вукосаве Вуке Велимировић, УЛУС организује изложбу првој српској вајарки.

Изложба представља резултат сарадње шест музејских институција – Народног музеја у Београду, Српске академије наука и уметности у Београду, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Народног музеја у Зрењанину, Историјског архива у Панчеву и Удружења ликовних уметника у Београду, додатно обогаћена експонатима из приватних колекција, Ксеније Јовановић Велимировић – Вукине братанице, Драгомира Спасића и Николе Мандарића.

У току трајања изложбе поред експоната позајмљених из већ поменутих институција, биће емитована документарна емисија коју је Радио-телевизија Србије, Културно-уметнички програм у оквиру серијала ОНЕ су померале границе, посветила Вуки Велимировић (уредник и аутор серијала Оливера Панчић).
Ауторка ове изложбе и каталога Јелена Манолчов, кустос сарадник УЛУС-а, након трогодишњег истраживања (чији је повод између осталог била и реконструкција пет симболичних скулптура на згради Турске амбасаде у Београду, које су дело Вукосаве Вуке Велимировић) по први пут организује самосталну изложбу првој српској вајарки, једној од наших првих чланица (члан Удружења постала је 1922. године).
Овај пројекат представља прилику да се јавност упозна не само са почецима скулптуре код нас, већ и да покаже у којој је мери Вука Велимировић утицала на дефинисање и померање стандарда у уметности и на тај начин оставила свој печат у историји уметности Србије.

Вукосава Вука Велимировић (Пирот 1888 – Београд 1965) једна је од најзначајнијих ликовних уметница, која је својим радом и делом, знатно помогла уобличавање и утемељење модерне српске тродимензионалне уметности између два светска рата.

Након завршене Уметничко-занатске школе у Београду, на препоруку професора Ђоке Јовановића, Вука наставља школовање у Паризу, најпре на приватној Académie de la Grande Chaumière, у атељеу чувеног вајара Антоана Бурдела, а након годину дана постаје стипендиста на државној париској академији Academie des Beaux Arts/ Ecole Nationale. Идеја о класичној лепоти у пластичном изразу у оквирима академизма и тежња ка веризму и натурализму које је прихватила од својих професора основне су стилске особености које карактерисшу и њен рад. У Паризу Вука је провела деветнаест година, с тим што је неколико пута послом долазила за Београд, одлазила у Шпанију и Турску, а годину дана провела је и на студијама у Риму, на Accademia di San Luca у атељеу чувеног вајара, професора Еторе Ферариа, усавршавајући свој рад под утицајем италијанских уметника класичног, академског опредељења.

По избијању Другог светског рата Вука се враћа код породице у Београд. Умрла је 17. децембра 1965. године у својој 77 години и сахрањена је на Новом гробљу у Београду. Иза себе је оставила око 150 вајарских дела, неколико сликарских радова и читаву збирку песама, бајки и кратких прича. И поред свих признања и заслуга, стваралаштво Вукосаве Вуке Велимировић још увек остаје непроучено.

Изложба траје до 16. септембра 2018. године.

Радно време Уметничког павиљона Цвијета Зузорић:

понедељак–петак: 10 до 19 часова

субота и недеља: 10 до 14 часова