Изашао је први број „Политикиног Забавника“
На данашњи дан, 28. фебруара 1939. године изашао је први број „Политикиног забавника“. Име је настало након конкурса који је „Политика“ објавила последњег дана претходне године и у коме се тражио назив новог часописа, а петина приспелих предлога носила је ово име, док је за куму извучена деветогодишња девојчица Антонија Савић. „Забавник“ је у почетку био у облику дневних новина на дванаест страница, и излазио је два пута недељно – уторком и петком. Поред текстова, прича и занимљивости, у њему су објављивани многи стрипови, како Дизнијеви, тако и други страни и домаћи, па су за њега стварали Ђорђе Лобачев, Мома Марковић, Сергеј Соловјев и остали домаћи великани девете уметности. До Другог светског рата просечан тираж достигао је број од око 40 000 по издању, а последњи предратни број изашао је у петак 4. априла 1941. године. После рата, Рибникар је одлучио да поново покрене овај часопис тек 1952. године. Шеснаест година касније „Забавник“ је прешао са новинског формата на мањи формат часописа, почео је да излази у боји, и у средини се појавио стрип на више страна, уз дотадашње каишеве и засебне табле, а највећи тираж достигао је средином седамдесетих година када је штампано више од 300 000 примерака. Уз још неке измене до данашњих дана, „Политикин забаваник“ је и кроз тешка времена распада бивше државе, санкција и бомбародавања наше земље наставио да излази, увек уз неку прикладну модификацију коју је тренутак изискивао, и успео да остане један од не само најзначајнијих часописа, већ и најквалитетнијих производа ове земље.
Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:
1824. године рођен је књижевник и политичар Стјепан Митров Љубиша;
1944. године рођен је књижевник Момчило Мома Димић;
1949. године рођен је електроинжењер Душан Косовац, један од пројектаната ТИМ рачунара, развијених у Институту „Михајло Пупин“ у Београду осамдесетих година прошлог века и коришћених широм бивше Југославије од школских до војних установа;
1964. године умро је писац, књижевни критичар и академик Милан Богдановић;
1992. године у Босни и Херцеговини је одржан референдум о независности који су босански Срби бојкотовали.