AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

ISIDORA SEKULIĆ: O KNJIZI I O BEOGRADU KOJI ČITA

Povodom novih knjiga i njihove žive prođe

Sećam se jedne zagrejane diskusije u redakciji književnog lista: da li Beograd čita i sluša javna predavanja i čitanja, ili ne. Jedan oponent poteže dokaz iz lista Pere Todorovića: Navratio Kočić u Beograd i čitao svoga Jazavca, a niko nije došao da ga sluša. Za nevolju oponenta našao se neko ko se bavio Kočićevim radom i životom, i tačnije znao sadržinu onog izveštaja. Stojalo je tamo da nijedan književnik nije došao na književno veče… Smeh, i ujedno potreba skupljenih književnika u redakciji da se diskusija prekrati.

Kad se tvrdi da Beograd rado čita i primerno pohađa predavanja, i težih, čisto knjiških redakcija – ne treba to uzeti numerički, kao da svaki Beograđanin drži knjigu u ruci. Ni u drugim gradovima i zemljama drukčije „čitačkim” od nas ne odlučuje samo broj čitalaca o potrebi čitanja, o kakvoći i smislu čitanja. Rusija je donedavno bila pretežno nepismena, ali se u Evropi znalo da Rusi čitaju sa zanosom, i debatuju sa jakim knjiškim aparatom. – Francuski profesor je sa katedre kazao: da je Francuz, u osnovi svojoj, čovek koji ne čita, nego više voli da sam razmišlja i da se prepire. Međutim, Francuska je ona jedina zemlja u kojoj svaki deseti školovan čovek piše kao književnik i misli kao mislilac. – Nemci čitaju robijaški, po tri knjige na dan. Ali statistika bibliotekâ u germanskim zemljama stavila je jednom Skandinaviju na prvo mesto po neophodnosti čitanja. Za Beograd možemo kazati da je kupovao jeftinu i skupu knjigu, srpsku i francusku (u manjoj meri rusku), i da nije kupovao i čitao svoje književne časopise. Ovo poslednje vreovatno stoga što naši književni listovi nikada nisu imali stalnu i jaku prikazivačku i kritičku rubriku i što nisu dovoljno i povezano negovali svetsku književnost. Naravno, ta je saradnja najskuplja saradnja, a naši časopisi večito u teškim materijalnim nezbrinutostima. U smislu javnih predavanja i čitanja, Beograđani su retko ozbiljni i disciplinovani slušaoci, i ne baš diskretni kritičari. Uhvate temu, interesuje ih ceo materijal za proze ili poezije, zauzimaju stanovišta prema zaključcima. I danas Beograd živo kupuje knjigu, istrajno sluša predavanja po hladnim slušaonicama, i raspituje se za izvesne sintetičke revije.

Šta je knjiga? Uzeta na oko, to je mala stvarčica od najtrošnijeg materijala, od hartije; uzeta u suštini, to je jedna od najjačih strasti i slasti, to je tiha voda što breg roni, to je dinamit koji čupa i diže u vazduh, i drukčije slaže, to je uzvišen, mudar učitelj ili satanski zavodnik. Engleski pesnik L. Pirsal Smit ide dalje i kaže o čitanju u poemi svojoj: „… taj rafinovani i nekažnjavani porok, to je sebično, nepomućeno i trajno pijanstvo”. – U prašnjavoj Atini, jedared, kupila sam kutiju masti za obuću. Bila je zavijena u Fragmente Heraklitove. Kad sam kutiju izvadila, bacila sam zgužvanu i umrljanu hartiju. Ali, niti su ono kod bakalina bili Fragmenti, niti sam ja bacila Fragmente. Kako bih! Književno delo, to je duh, etar; a čitanje, to je misterij. U tom smislu najbliža je knjizi muzika, ali je razlika ipak velika. Filharmonija koja je putovala da odsvira samo dve simfonije, to je značilo dva vagona ljudi, instrumenata i partitura, polica i stolica. A sve Šekspirove drame i tragedije metnete u džep ili u muf. Stvaralac knjige može biti i jednoruk, nem, slep; slepoća, na primer, dar je s neba ponekad baš najvećima: Homer, Milton, Niče (klinički utvrđeno svega 15 procenata vida), danas A. Haksli. Povodom vida i slepoće, evo dva vanredna književna svedočanstva. Francuski pisac i mislilac Žuber (savremenik francuske revolucije i prijatelj Šatobrijanov), ovo kaže u svom Dnevniku: „Vid, to je sposobnost da čovek dođe do ideja o stvarima, a da ne mora misliti.” Dopunu tom tekstu imamo u Gorskom vijencu. Iguman Stefan kaže: „Otkako sam oči izgubio – ja sam više u carstvu duhovah.”

Zanimljivo je baš danas zastati malo pred Beogradom koji knjigu čita i mirno sedi na predavanju – danas kad je ceo svet agresivan, kad je bezmalo svaki čovek agresivan, kad niko ne zna kako da uskladi život tela i život duha, kad niko ne zna gde prestaje lično i privatno a počinje opšte i kolektivno. Privatnog života je, u stvari, sasvim nestalo, u celom svetu! Živimo u retko gruboj, i retko fluidnoj epohi, istovremeno. Promene i pretapanja su na zemlji, u vazduhu, u idejama. Nacionalizam je ranije značio nešto čime se konservira, danas on znači novog čoveka, nov tip. Što je nekad bilo dormirano, svedeno, odbrojano, to se danas razlilo kao Crvena armija. Imamo sad čitave oblasti tamo gde je ranije stojao jedan atribut ili naziv. Ranije, herojstvo je značilo hrabrost i muški karakter. Danas, kad su čitavi narodi heroji, a neprijatelj je sudbina, danas imamo prave mitologije u oblasti heroizma, odlikovanja junaka i zasluženih, u oblasti časti ili sramote. U epohi smo koja, kao vaseljena, mobiliše sve energije tako da kažemo od klice koja u utrobi raste, do smrti koja sklanja i briše. Ljudi rade kao mašine a lišavaju se kao lešine. Ljudstvo je iznureno, gradovi su porušeni, ali nešto revolucionarno što vidi samo budućnost drži sve, drži i knjigu, i predavanja, i literarna čitanja. Beograd, sa svojom intelektualnom radoznalošću, sa svojim živim temperamentom, unosi u nevolju i u haos forme, lepe forme: šali se; veruje u veru iako nikada na nju ne misli; voli da predviđa i pogađa, i sa stilom se vara, i ponovo nagađa dovršenje epohe i zamah snaga koje započinju. Kupuje i čita knjigu koja je znanje i bilans, koja dokazuje da u nered najzad mora ući red, da će i haos najzad doživeti svoju meru. Sluša predavanja iz nauke i umetnosti koja u slutnje i strahote unose sistem znanja ili umetničke sinteze. Ište i traži Beograd, kao uvek, jasnoću, pronicanje, lep izraz misli i jezika.

(1945)

Isidora Sekulić

 

Izvor: Sekulić 1966: Isidora Sekulić, Služba, knj. 12, Sabrana dela Isidore Sekulić, Novi Sad: Matica srpska, 314–315.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Bora_Stanković-mlad
Prethodni članak

BORISAV STANKOVIĆ: Eh, beše moje...

Podloga - Copy - Copy - Copy - Copy (7) - Copy
Naredni članak

MISAO DANA