AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

ISIDORA SEKULIĆ 1912: ŠTA JA VIDIM

Vidim da se kupi pena na tihoj vodi, i vidim krupne kaplje hladnog znoja koji dolazi od prećutanih briga.

Vidim široka ispupčena čela koja pokrivaju misao i prorčanstvo; i tamne i duboke oči koje ne vide svakidašnje i obično; i stegnute vilice koje malo govore; i usta koja se ne smeju.

Vidim ljude kojima se žuri, koji ne spavaju i ne odmaraju se, koji ne idu za zabavom i svirkom, koji zanemaruju lične poslove, koji vole reči osvete i gneva, kojima, kao mladim tigrićima, igraju mišići pod kožom, i crvena im para probija na usta.

Vidim da se jedan veliki nacionalni sklop ježi i proteže; da jedan zgnječen organizam počinje da diše; da su mu duge i krepke žile nasilnim čvorovima skraćene i prekinute, i da će mala i slabačka srca umrtvljenih i izolovanih delova samo dotle obamirati dok čvorovi ne prsnu.

Vidim da se sva rasa zbija u nekoliko ljudi. U one gvozdene ljude koji se javljaju pred katastrofu, da ostanu posle katastrofe; u one mistične i velike junake u čijim mozgovima je strašno ludilo rasne logike, u čijim srcima je ključ rasnog nagona i volje.

Vidim ljude koji će razduvati lažno pesništvo kljakavih nostalgija, otrovati lažni moral i pesimizam, zapaliti rutinu građanskih vrlina i završiti i zakliktati jednu veliku, čistu moralnu i večitu pesmu, pesmu bića, mladosti, snage, krvi, obnove i oslobođenja. Pesmu mržnje i osvete, šiktanja krvi i raskivanja gvožđa, pesmu vihora i groma.

Vidim da sebične i uske lične ambicije padaju; da prestaju lažne varijacije nacionalnog života koje su išle od izmišljenih nesavesnih snova do bednih poza i glupih gestova; da težnje prestaju biti pesme i postaju biti potrebe, da dolazi velika i krupna kriza brutalnih fakata posle krize sramnih fakata; da dolazi boj, krv i smrt.

Vidim, da mi, koji smo uvek bili veliki i tragični, ni sad nećemo biti sitni i komični; da nećemo izgubiti ni nacionalnu, ni kulturnu, ni moralnu vrednost; da preko nas neće prezvrjati kola života, i da u istoriji naroda nećemo biti nesmisao i ludost.

Vidim da ide smrt, veličanstvana smrt. Ne smrt koja nosi groznicu i nemoć i davljenje srca, ne smrt koja je kostur u crnome plaštu: nego smrt koja je zdravlje i oholost, svirka i zastava, čast i herojstvo. Ide smrt koja je život jer podmlađuje, smrt koja ne boli jer ubija samo prošlost, smrt posle koje vek i duh naroda iznova počinje, smrt koja je pesma i radost, jer se iz žrtve, krvi i vriska diže večita i prava poezija.

(1912)

Isidora Sekulić

 

Izvor: Sekulić 1966: Isidora Sekulić, „Šta ja vidim”, u: Služba, knj. 12, Sabrana dela Isidore Sekulić, Novi Sad: Matica srpska, str. 118–119.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Radoslav_milenkovic
Prethodni članak

Rođen je glumac i reditelj Radoslav Milenković

krnetic
Naredni članak

Umro je operski pevač Zvonimir Krnetić