АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ИНТРИГАМА ПРОТИВ СРБА

Српски устанак против Турака, који је подигнут прво у Херцеговини, а потом у Крајини 1875. године, окончан је на Берлинском конгресу, који је одржан од 13. јуна до 13. јула 1878. године, тако што су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално увећање. Документом из Берлина Босна и Херцеговина је стављена под старатељство Аустроугарске, али је и даље остала под суверенитетом Турске.

Међутим, улазак аустроугарске војске у БиХ није прошао без отпора у појединим срединама попут Сарајева, Ливна и неким другим градовима. Оружани отпор аустријској војсци пружали су управо они против којих су се скоро четири године борили српски устаници. Тако се Ливно „на милост и немилост” предало тек 28. септембра 1878, пошто је пешадијска дивизија под командом генерала Милера ушла у град са истока, а друге јединице из Далмације, са западне стране. Дан раније град је бомбардован. Погинула су четири аустроугарска официра и 20 војника, док је на супротној страни пало преко 200 турских војника и резервиста.[1]

Треба подсјетити да је неколико деценија прије Берлинског конгреса и окупације Аустрија испољавала отворене претензије према Босни и Херцеговини. Имала је веома добро организовану обавјештајну службу, која се директно уплитала у унутрашње ствари БиХ, а поготово у културне односе у БиХ. Да би елеминисала утицаје Србије и Русије на српске представнике, бечка влада је преко турских власти покушала да наметне српским конфесионалним школама уџбенике писане у типичном хабзбуршком духу. Кад су српске црквене општине, под чијим руководством су биле српске школе, одбиле да се служе тим уџбеницима, аустријски генерални конзул и конзуларне агенције почели су да се код турских власти служе разним интригама против Срба. Гроф Андраши, министар иностраних послова Аустроугарске, успио је да убиједи Порту у Цариграду да су Срби непријатељи Турске и да против ње раде. Препоручио је 1872. године Порти да се подручја са чисто српским елементом у Херцеговини, Босанској Крајини и Посавини измијешају са католичким елементом досељеним из Далмације. С тим у вези, Андраши генералном конзулу Теодоровићу у Сарајеву, 24. маја 1872, пише:

 

„Порта је одређено заинтересована у томе да у оном појасу насељено, досад искључиво грчко-источно становништво, коме се поврх тога приписују симпатије за Србију, измијеша са лојалним и поузданим елементом.”

 

У оваквим и сличним пословима међу аустријским (аустроугарским) генералним конзулима истицали су се Димитрије Атанасковић (1850–1857), Франц Зоретић (1869–1872) и Светозар Теодоровић (1872–1878).[2]

У вријеме турске окупације Босне и Херцеговине, у Травнику је 1850. основан аустријски конзулат, који је исте године пресељен у Сарајево. Основани су и аустријски вицеконзулати у Бањој Луци (1852), Мостару (1853), Тузли (1858) и Требињу (1873), а постојале су и конзуларне агенције у Ливну и Брчком.

Послије Берлинског конгреса аустроугарски режим је у првој години окупације посебно био заузет војним питањима и успостављањем административног апарата. Зато се нису освртали на стање у области школства, нити су се бринули за рад у затеченим конфесионалним школама. Међутим, не може се рећи да окупациона власт није имала и одређене принципе у погледу организовања просвјете и школа.

У то вријеме школе српског православног становништва у Босни и Херцеговини звале су се српским школама, док су остале школе називане именом одговарајуће религије, као што су католичке, муслиманске и јеврејске.[3]

 

Бранко Л. Докић и Радован Л. Јовић

 

Извор: Докић/Јовић 2017: Бранко Л. Докић и Радован Л. Јовић, Ливањски Срби : просвјетно-духовна заоставштина, Бања Лука: Удружење грађана за књижевну и публицистичку дјелатност „Слово”, стр. 63–64.

 

[1] Ј. Лукеш, Кроника војничка, Босанско-херцеговачке новине, бр. 9, 29. септембар 1878, стр. 1.

[2] Војислав Богићевић, Писменост у Босни и Херцеговини, ИП „Веселин Маслеша”, Сарајево, 1975.

[3] Митар Папић, Школство у Босни и Херцеговини за вријеме аустроугарске окупације (1878–1918), ИП „Веселин Маслеша”, Сарајево, 1972.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

ResizeofSKUPSTINAKJI
Претходни чланак

Положен је камен темељац Народне скупштине

2832_kolo-srpskih-sestara-grb-logo-1903
Наредни чланак

Основано је „Коло српских сестараˮ