Академик Милутин Миланковић, један од највећих светских умова, дочекао је новинара Новости речима:

‒ Ја имам према новинарима исти однос као Мика Петровић. Чули сте за њега, зар не?

Мислите на Мику Аласа?

‒ Да. Аласа. Он је новинаре истеривао чим би се појавили код њега.

Надам се да ви нећете тако поступити…

Стари професор астрологије срдачно се насмејао. Контакт је успостављен. А онда је потекао разговор о реформи нашег календара. После 45 година рада, Миланковић је недавно пензионисан и за велики допринос науци одликован. На питање колика је библиографија његових радова, каже:

‒ Биће, надам се, довољно да поменем само најважније. У два велика немачка приручника о клими, односно о геофизици, објавио сам своју астрономску теорију о климатским променама. Та теорија добила је крајњи закључак делом Канон осунчавања земље. Она је наишла на велики одјек у свету. Примио сам до сада више од сто радова страних научника који су се њоме бавили и користили је у својим истраживањима. Те радове предао сам библиотеци САНУ.

Јесу ли та истраживања потврдила Вашу теорију, или су је можда оборила?

Миланковићев благи осмех био је недвосмислен одговор…

Шта ћете радити после пензионисања?

‒ Наставићу да радим у Академији, а код куће бавићу се писањем научно-популарних дела. То од мене траже многи издавачи. Управо радим на делу о детињском добу технике (Миланковић је аутор књиге Кроз васиону и векове).

А. Л.

Интервју објављен у Новостима, 29. априла 1955. године.

*У тексту постоје лекторске измене у складу са важећим правописом српскога језика.