Пре сто двадесет осам година рођена је Милунка Савић, баш на Видовдан 1890. године. Када су зазвонила ратна звона 1912. године и позвале Србе на мобилизацију, храбра Милунка се ошишала, обукла као мушкарац и пријавила у војску као Милун Савић, уместо свог брата и оца. Ратовала је тада против Турака, а онда и против Бугара 1913. године. Више пута је рањавана и тек у болници су лекари схватили да се ради о девојци, а не о младићу. А када је црно-жута монархија 1914. ударила на Србију, Милунка је поново била у првим борбеним редовима. Са својим саборцима прешла је преко Албаније, а 1918. године доживела је ту част да савезничка Врховна команда у Солуну нареди читање похвале за јунаштво пред читавом војском Антанте у ставу „мирноˮ, што ниједном генералу није приређено.

Али како то бива, после рата је живот није мазио, њене заслуге из рата су заборављене и онда је дуго година радила као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је поред рођене ћерке одгојила још три усвојене ћерке, као око 30 ђака из свог родног краја које је помагала док су учили у престоници. Умрла је 5. октобра 1973. године у Београду и сахрањена у породичној гробници.

А шта то повезује Инђију и Милунку Савић? Заиста не постоји ниједна веза Милунке са овом сремском општином, па ипак на иницијативу председника општине Инђија Владимира Гака одлучено је да се у Инђији постави споменик овој хероини великог рата, а у ту част осмишљен је нови трг у граду који је понео њено име и новим тргом доминира споменик Милунке Савић. Тако је на Видовдан 2018. године уприличено откривање споменика. Поред председника општине и општинског руководства свечаност су уприличили и изасланик председника Србије Никола Селаковић, његово преосвештенство епископ сремски г. Василије, унука Милунке Савић Драгица Николић, унук Дејан Станков, праунука Катарина Николић, бригадни генерал и комадант ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Душко Жарковић, бригадни генерал и комадант Прве бригаде Копнене војске Жељко Петровић и главни подофицир Војске Србије Милојко Милосављевић.

Унука Драгица Николић истакла је да „она је била симбол храбрости и патриотизма, симбол једне мале земље Србије која се супротставила много моћнијем непријатељу и која је уз небројане жртве и страдања сачувала своју слободуˮ, као и да „због тога Инђија данас није само место где је подигнут споменик Милунки Савић, већ симбол захвалности и сећања на све јунаке, знане и незнане, који су се борили и оне који су дали живот за слободу наше отаџбинеˮ.

Како се изненадна киша спустила на Инђији, церемонија откривања споменика је морала бити накратко прекинута, а када је настављена генерални секретар председника Србије Никола Селаковић нагласио је: „нека нас ова данашња киша која нас је снашла овим лепим поводом откривања споменика Милунки Савић подсети да то није ништа спрам мука које су у голготи српског народа, војске и државе преживели хероји Великог рата пре више од 100 годинаˮ.

Председник општине Владимир Гак рекао је да овај споменик није само споменик Милунки Савић већ свим женама Српкињама јер си оне једнако храбре попут својих мушких сународника и да није било ниједног већег сукоба у нашој историји а да жене раме уз раме са мушкарцима нису учествовале у њему. Истакао је да је „Милунка Савић је најбољи пример колико су жене у Србији јаке, одлучне и посвећене пре свега породици а онда на најбољи могући начин отаџбини, како у рату тако и миру када су искушења често била већаˮ.

Споменик су открили Никола Селаковић, генерал Душко Жарковић и Владимир Гак, а пригодан програм је настављен уз наступ Драгице Радосављевић и етно групе Шара.

За све заинтересоване посетиоце споменик се налази на старом путу за Нови Сад, непосредно пре градског базена.

ПИШЕ: Вукашин Вукмировић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду