АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

„Илона Страшнаˮ – роман о јединој угарској краљици српског порекла

Како је Јелена Вукановић постала Илона Страшна?

Нови историјски роман писца из Чикага Николе Моравчевића Илона Страшна објављен је у издању Архипелага у едицији Златно руно. Романом Илона Страшна Моравчевић се враћа у још дубљу српску историју, у епоху пре Немањића, на сам почетак XII века.

Моравчевићева Илона Страшна је роман о једном недовољно осветљеном делу српске, мађарске и европске историје из прве половине XII века. Позната у Угарској тог доба и у каснијим предањима као Илона Страшна, Илона је, заправо, Јелена Вукановић, ћерка великог жупана Рашке Уроша I Вукановића, која је удајом за Белу II Арпада постала угарска краљица. Стицајем несрећних историјских околности Бела II Арпад се од најранијег детињства нашао у средишту династичких и племићких сукоба и трвења. Његов стриц Калман Арпад, уз подршку великог дела најзначајнијих угарских племића, ослепео га је још као дечака како би га онемогућио да дође на престо. Али како Калманов син, краљ Иштван II, није имао деце, Бела је ипак успео да после Иштванове смрти постане угарски краљ. Због Белиног слепила Јелена је од првог дана у Угарској била његов савладар.

Заједно са Јеленом, у Угарску долази и њен брат Белош Вукановић, који убрзо постаје велики палатин угарског краљевства, што је после краљевске друга по значају титула у Угарској тог доба, и командант угарске војске, док му као палатину припада и улога хрватског бана. Јелена и Белош су двадесетак година владали Угарском, управљајући овом значајном земљом и долазећи у сукобе са најмоћнијим европоским владарским породицама тог доба.

Ћерка српског жупана Уроша I, који је Рашком владао пре Немањића, прозвана је Илоном Страшном због догађаја у којима је казнила заверенике против свог мужа и наредила сечу готово 70 највиших угарских племића.

– Јелена Вукановић прозвана је Илоном Страшном зато што је она само две године пошто се удала за Белу и родила му два сина сазвала сабор угарске властеле у Араду и тамо наредила дворској стражи да посече 68 високих угарских властелина који су саветовали Белиног стрица, краља Калмана, да малог Белу (и његовог оца Алмоса) ослепи. А пред битку на реци Сајо, 1132. године, коју је њен брат Белош водио против претендента на угарски престо Бориса Каламаноса и његовог савезника, пољског владара Болеслава III Кривоустог из династије Пијаст, она је наредила да се побије и још 37 високих угарских властелина који су на савету угарске властеле пред ту битку изјавили да је, по њиховом мишљењу, Борис један од легитимних наследника краља Калмана, иако је Калман још 1113. године јавно оптужио своју другу жену и његову мајку Јефимију, кћерку Владимира II Мономаха од Кијева, да је прељубница и отерао је натраг у Кијев, где се Борис и родио – објашњава Никола Моравчевић једну важну тематску димензију свог новог романа.

Илона Страшна била је тема читавог низа уметничких дела у мађарској традицији, пре свега у ликовној уметности старијих епоха, док је у српској историографији и поготово у књижевности она готово непозната.

Моравчевић роман Илона Страшна изводи на сцену упечатљиве и снажне историјске догађаје и актере, представља шекспировске драме злочина, освете и казне, наглашава страсти владара које умеју да буду погубне за њихове поданике, али и за њих саме. Јелена и Белош управљају Угарском у узбудљивим историјским временима, наилазећи на подозрења и отворено непријатељство многих својих поданика, али и сукобљавајући се са многобројним претендентима на угарски престо и моћним европским земљама онога доба које стоје иза њихових намера. Постајући од „једине угарске краљице српског пореклаˮ Илона Страшна, Јелена Вукановић Арпад се налази у самом средишту једне несвакидашње узбудљиве историјске, династичке и личне драме.

Рођен 1935. године, Никола Моравчевић је писац историјских романа и историчар књижевности. Од половине педесетих година живи у Сједињеним Америчким Државама, у Чикагу, где је остварио бриљантну универзитетску каријеру. На државном универзитету у Чикагу предавао је српску и руску књижевност XIX и XX века. На истом универзитету основао је славистичке студије, да би каријеру завршио као проректор Универзитета и директор Управе за универзитетски развој.

Рођен 1935. године, Никола Моравчевић је писац историјских романа и историчар књижевности. Од половине педесетих година живи у Сједињеним Америчким Државама, у Чикагу, где је остварио бриљантну универзитетску каријеру. На државном универзитету у Чикагу предавао је српску и руску књижевност XIX и XX века. На истом универзитету основао је славистичке студије, да би каријеру завршио као проректор Универзитета и директор Управе за универзитетски развој.

Моравчевић је у протеклих двадесетак година објавио серију читаних историјских романа, од којих се неки, попут романа Време васкрса и Албион, Албион баве Србијом у XX веку. Највећи број Моравчевићевих историјских романа бави се српском историјом XIV и XV века. Посебну пажњу читалаца привукли су Моравчевићеви романи Витез у доба зла, Последњи деспот, Радичево завештање, Записи о српском царству, Марко Мрњавчевић – непризнати српски краљ и Браћа Анђеловићи. Моравчевић је објавио и историјске романе Бечу на веру и Гроф Сава Владиславић. Прошле године у издању Архипелага објављена је и пишчева историјска студија Српске властелинке у којој се бави судбином и државничком улогом шест знаменитих Српкиња с краја XIV и почетка XV века. Моравчевић је добитник Награде Растко Петровић за животно дело (2011), а прошле године је за Грофа Саву Владиславића добио Награду Јанко Веселиновић за најбољи историјски роман на српском језику.

Никола Моравчевић ће посетити Београд и Србију половином октобра, када ће се и одржати промоција његовог новог историјског романа Илона Страшна.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

41149317_1345377252266305_1934724205245366272_n
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

Dragutin-Matic-2
Наредни чланак

Почео је пробој Солунског фронта