АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиНа данашњи дан

ИЛИЈА ГАРАШАНИН: Политика Србије

Турско царство [мора се] распадати, и то распадање може се само на два начина догодити:

Или ће царство то бити раздељено;

Или

Биће оно на ново сазидано од својих христијанских житеља.

[Примјечанија о раздељењу царства]

О случају овом нећемо опширно говорити, но само то приметити морамо да би при овом догађају Русија и Аустрија главне роле играти морале, јер су оне суседне и граничеће силе.

Ове две силе лако би се могле погодити и сложити које ће земље и предели којој припасти. Аустрија само за притежавањем западних, а Русија за освојењем источних земаља тежити може. [И по томе може бити да би] прва линија од Видина до Салоника повучена могла ово питање на задовољство обадвеју страна решити.

Тако, дакле, у случају раздељења, сви Срби само Аустрији пали би у део.

Аустрија и Русија знаду то одвећ добро да турско царство као такво дугу будућност неће имати. Обе државе ову прилику употребљавају да учине своје границе што скорије раширити. Обадве оне на томе раде свакојако да предупреде и препрече да се на место турског друго христијанско царство изроди; јер би онда за Русију ишчезла лепа надежда и пријатан изглед да ће Цариград узети и држати, које је њен најмилији план од Петра Великог; а за Аустрију породила би се отуда грозећа опасност да ће Јужне Словене своје изгубити.

Аустрија, дакле мора под свима опстојатељствима бити непрестано непријатељ српске државе; споразуменије, дакле, и слога са Аустријом јесте за Србију политичка немогућност јер би она сама себи уже на врат бацила.

Само Аустрија и Русија могу радити о пропасти и раздељењу турског царства. Оне се о томе брину. Русија ово стање већ много година преправља и приуготовљава. Сад већ и Аустрија не може иначе, него мора и она помагати и за себе гледати као што је при раздељењу Пољске чинила. Природно је да се све остале силе под предводитељством Француске и Енглеске овом раширивању и повећању Русије и Аустрије противе. Оне ће, може бити, сматрати за најбоље средство, којим би се ово раздељење преуредити могло, да се турско царство у једну нову, независну [христијанску државу] промени, јер овако би се празно место после пропасти Турске испунило, и тако би се само могло равновесије европејско у целости задржати. Осим тога друге помоћи нема.

Српска држава која је већ срећно почела, но која се распростирати и ојачати мора, има свој основ и темељ тврди у царству српском13-ra и 14-ra стољетија и у богатој и славној српској историји.  [По историји овој зна се да] су српски цареви почели били грчком царству мах отимати и скоро би му конац учинили, те би тако на место пропадшнег источно-римског царства [они] српско-словенско царство поставили и ово накнадили. Цар Душан Силни примио је већ грб царства грчког. Долазак Турака прекинуо је ову промену и препречио је овај посао за дуго време; но сад, пошто је сила турска сломљена и уништена тако рећи, треба да почне исти онај дух дјествовати, права своја наново тражити и прекинути посао наново наставити.

Овај темељ и ове основе зидања царства српског ваља, дакле, сад од развалина и насутина све већма чистити и ослободити, на видик изнети, и тако на овако твердом и сталном историческом фундаменту ново зидање опет преузети и наставити. Чрез то ће ово предпријатније у очима свију народа а и самих кабинета, неисказану важност и високу вредност задобити; јер ћемо онда ми Срби пред свет изаћи као прави наследници великих наших отаца, који ништа ново не чине но своју дедовину понављају. Наша, дакле, садашњост неће бити без сојуза са прошлошћу, него ће ова чинити једно зависеће, саставно и устројено дело, и зато Српство, његова народност и његов државни живот стоје под заштитом светог права историческог. Нашем тежењу не може се пребацити да је оно револуција и преврат, него сваки мора признати да је оно политички потребно, да је у прастаром времену основано и да корен свој у пређашњем државном и народном животу Срба има, који корен само нове гране тера и наново процвета(ва)ти почиње.

Ако се ново препорођење српског царства са ове тачке (по)сматра, онда ћеду и остали Јужни Словени идеју ову врло лако разумети а и са радостију примити, јер ваљда ни у једној европејској земљи не живи тако спомен историческе прошлости код народа, као код Словена турских, код којих је живо и верно опомињање свију скоро славних мужева и догађаја (из) историје њихове још и данас. И зато се може сигурно рачунати да ће посао овај у народу драговољно примљен бити и нису потребна десетолетна дејствовања у народу да би он само корист и ползу овог самосталног владања разумети могао.

Срби су се међу свима Словенима у Турској први сопственим средствима и снагом за своју слободу борили; следователно (томе), они имају први и пуно право к томе да овај посао и даље управљају. Већ сада на многим местима и у неким кабинетима предвиде и слуге то: да Србима велика будућност предстоји, и то је оно што је позорност целе Европе на Србију навукло. Кад ми не би(смо) даље мислили, него само на књажевство као што је сад, и кад не би у овом књажевству клица будућег српског царства лежала, онда не би се свет више и дуже са Србијом занимао него што је са Молдавским и Влашким књажевствима чинио, у којима нема самостално начело живота и који се, дакле, само као привесци Русије сматрају.

Нова српска држава на југу подавала би Европи све гаранције да ће она бити врсна и крепка држава и која ће се моћи међу Аустријом и Русијом одржати. Географическоје положеније земље, површина земаљска, богатство на природне производе и војени дух житеља, даље узвишено и ватрено чувство народности, једнако порекло, један језик – све то показује на њену сталност и велику будућност.

 

Огломак из Начертанија Илије Гарашанина

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

petnica
Претходни чланак

Основана је Истраживачка станица Петница

Љуба
Наредни чланак

МИСАО ДАНА