Хроми Стеван са Врачара
Био једном, за турског земана, неки Хроми Стеван, човек учен и чувен видар. Кућа му је била на Мајуру, где је сад Славија.
Долазили му невољници из целог Београда, и из даљине, највише неможни и болесни, а он их лечио мелемима и враџбинама, па су га звали Врачар.
Имао је једну књигу староставну, с корицама од трешњевог дрвета окованог сребром, у којој су били савети и лекови из седих времена. У књизи је писало да се у болести мора помоћи свакоме – и Србину и Турчину, и брату и крвнику.
Дође му, једном, девојка, млада и лепа, па се пожали на своју бољку. Видар поразмисли – не зна… Завири у књигу – нема… Она оде кући беспомоћна.
Исте ноћи и он је нестао – нису га више видели.
А онај крај, куда је ишао, људима помагао и врачао, по њему се зове – Врачар.
Драган Лакићевић
Извор: Лакићевић 2016: Драган Лакићевић, Српске легенде, Београд: „Вукотић медиа”, стр. 218.