У мемоарима судије Стојана Симић записан је податак да је прва црква у Зајечару подигнута 1830. године. Била је то, заправо, само мала капела од дрвета која је служила за најнужније црквене потребе.  „Ову чињеницу треба схватити у контексту тадашњих друштвено – политичких прилика. Србија је тек 1830. добила извесне привилегије које су се огледале у стварању аутономних органа, већих овлашћења али и слободи вероисповести… У тек основаној Кнежевини било je потребно створити државни апарат, а самим тим и институције, од самог почетка, а у односу на веома скромне економске могућности. Из тог разлога су и прва здања грађена од слабог материјала и зато, често, већ после прве или друге деценије рушена, уступајући место новим, солиднијим, као што је био случај и са зајечарском црквом.”¹

По налогу кнеза Милоша, 1833. године започеле су припреме за изградњу нове, велике градске цркве. Лично интересовање самог Кнеза знатно је убрзало радове, тако да је саборни храм Рождества Пресвете Богородице сазидан за само шест месеци. Када се са градњом стигло до крова, Кнез шаље писмо у којем даје прецизно упутство где на цркви треба уклесати натпис следеће садржине:

„Године 1834. сазида се церква ова Рождества Пресвете Богородице благодетелством Благотворнога кнеза Милоша Теодоровића Обреновића при православному Митрополиту Сербскому Петру, на славу Божију и за спомен посећенија, којима је Кнез Милош место ово и ове пределе посетио месеца Августа 1834, и Јула 1833. године када су ови, 20 година бивши отргнути предели Крушевац, Параћин, Ражањ, Алексинац, Сврљиг-Бања, Бања, Гургусовац, Црна Река, Крајина, Кључ, Јадар и Рађевина, милошћу Божјом Сербии наново присоединили.“

По завршетку градње почело је унутрашње уређење храма: забележено је да су мајстори из Књажевца израдили Часну трпезу и Владичански трон, а први иконостас дело је Георгија Бакаловића из Карловаца. Овај иконостас је, осим неколико икона из горње зоне, страдао је у српско турском рату, а нови је око 1880. године урадио Никола Марковић. Крајем деценије дозидана је припрата, направљен хор и озидан звоник. Почетком деведесетих година 20. века нови живопис осликали су украјински мајстори, а првој деценији новог миленијума црква је добила нова звона, трем и урађен плато.²  Мала Госпојина, односно дан рођења Пресвете Богородице 21. септембар, слави се као градска слава.