АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ХАЏИ ПРОДАН – ЈУНАК СА МУЧЊА И РУДНИКА

Устанички војвода Хаџи Продан Глигоријевић родио се у Сјеници око 1760. године. Његов отац Глигорије бавио се мутавџијским занатом, односно израдом торби, врећа, зобница и сличних предмета. Тако су Продана звали најпре по том занату Мутавџић, а тек касније Глигоријевић, по оцу. Продан је имао четворицу браће, од којих су познати једино Гаврило и Мијаило. Њихов отац Глигорије био је имућан занатлија и угледан у свом крају, како међу Србима тако и међу Турцима. Када су одрасли, Продан и његова браћа почели су да тргују стоком и увећавају очев иметак. Глигоријевић се око 1790. године оженио девојком Маријом. У јесен 1803. године отпутовао је у Свету земљу да се поклони Христовом гробу и по повратку је добио назив хаџије. Од тада је познат као Хаџи Продан.

Пријатељ у невољи

Када је 1804. године Карађорђе дигао народ на устанак, Хаџи Продан је с браћом Гаврилом и Мијаилом пошао у Шумадију да помогне устаницима. Сазнавши да се Продан придружио побуњеницима, ћехаја (помоћник) босанског везира Сулејман Скопљак-паше, идући ка Босни и пролазећи кроз Сјеницу, наредио је да се Проданова и Мијаилова деца и жене одведу у ропство у Пљевља, а њихове куће запале. Заточену породицу Глигоријевић ослободио је Проданов пријатељ Мустафа Чавић-бег, Турчин из Сјенице. Избавивши их из ропства, Чавић-бег их је предао Хаџи Продану и Мијаилу, који су се потом населили у селу Рашчићи код Ивањице.

Чавић-бегу узвратио чојством

Хаџи Продан се јунаштвом доказао у више бојева, па га је због храбрости 1806. године Карађорђе поставио за војводу Старог Влаха и дао му на управу Дајићку кнежину, област у пределу Голије, источно од реке Моравице. Током исте године устаничке операције усмерене су преко Јавора и Голије, ка Новој Вароши и Сјеници, на границу Београдског и Босанског пашалука. Распоред шанчева описао је Вук Караџић: „Из Ужица у Сјеницу, преко Јавора мора се прећи у Пазар преко Голије. Аџи-Проданов шанац (од Сјенице три сата) био је иза Голије око два сата на брду Погледи; а Пљаков је шанац од Пазара био на Рудну.”

У пролеће 1809. године Карађорђева војска заузела је Сјеницу и Нову Варош. Савременик тих догађаја Ђура Милутиновић Црногорац сведочио је: „Из старовлашког округа Хаџи-Продан Глигоријевић, кнез Максим Рашковић и с њима војска дође на град Сјеницу 18. априлија, опколи исти и освоји га 26. априлија. Ту је око 200 Турака погинуло, остали су узети на веру и испраћени у Турску; од наши пало је 2-3 човека…”

После битке на Суводолу и заузимања Сјенице, међу многим заробљеним Турцима нашли су се и син и снаха Чавић-бега. Тада је Хаџи Продан затражио од Вожда да ослободи Чавићеву породицу, па је старом пријатељу на исти начин узвратио добрим.

Хаџи Проданова буна

Као рекација на обновљени турски харач и зулум 1814. године избила је буна у Пожешкој нахији, која је за непосредан повод имала свађу Срба и Турака у манастиру Трнава. На њено чело стао је војвода Хаџи Продан, тако да је буна и названа по њему. У сукобу у Трнави учествовали су и његов брат Мијаило и трнавски игуман Пајсије. Хаџи Продан је проширио буну на Гружу и Јагодинску нахију. Осим њега, у буни није учествовао ниједан војвода из Првог српског устанка. Војвода Милош Обреновић, уместо да помогне, окренуо се везиру Сулејман-паши и обећао да ће сузбити немире. Угушио је буну заједно са Асим-бегом, рудничким муселимом, а Хаџи Продан је после сукоба код Кнића успео да пређе Саву и склони се у Аустрију. Иако је везир обећао Милошу да ће поштедети учеснике буне, није то испунио. Више од 300 угледних људи одведено је у Београд, где су погубљени на најсуровији начин, набијањем на колац на Калемегдану. Тако свирепо је погубљен и игуман Пајсије.

Трагови шанчева на Мучњу

Због устаничке акције спајања са црногорском војском, 1809. године Вожд је послао Анту Симоновића и Раку Левајца да се са владиком Петром I договоре о заједничкој борби. До Васојевића је требало да их допрати Хаџи Продан са одредом од 700 војника. Читава акција није била довољно припремљена, па је завршена без успеха. Године 1811. командант фронта од Ибра до Мучња био је Антоније Пљакић, а њему је био подређен војвода Хаџи Продан, који је на Јавору имао око 600 својих војника. Трагови његових шанчева на Малићу и Градини постоје и данас.

Све до слома устанка Хаџи Продан је бранио српску границу, али када је 1813. године непријатељска војска почела да стеже јаворску границу, он се са својим Моравичанима повукао у планину Мучањ. И после пропасти устанка, Хаџи Продан је два месеца пружао отпор Турцима. Са својом породицом затворио се у пећину Шљепају у Рашчићима у близини своје војводске куће и малене цркве посвећене архангелу Михаилу, коју је подигао. Након три дана проведена у пећини, искористивши небудност страже, побегао је с породицом. Ипак, убрзо је био приморан да се преда муселиму Латиф-аги у Чачку и настанио се у манастиру Трнава под планином Јелицом.

Бекство у Хотин

Пошто је Хаџи Проданова буна угушена, заједно са осталим српским емигрантима је из Аустрије отишао у Бесарабију, у Хотин. Породица му је остала у Србији. Године 1821. учествовао је у грчком устанку против Турске. Умро је у Хотину 1826. године. О буни која је названа по овом светлом војводи Милан Ђ. Милићевић је записао: „Хаџи-Проданова буна букнула је у недоба, сасвим из ненада, без притиска првих вођа у народу, и без икакве спреме; изложила је целе крајеве зверској, турској освети, оквасила је коље мученичком српском крвљу: али је, при свем том, дала непобитних доказа да је народ још жив и крепак, и да десет година својега живота и борбе за слободу није прошло без плода за народно васпитање Срба. На први одважан глас, летеле су стотине јунака у нову борбу за слободу отаџбине! Народ је био жив, народ је био крепак да пораз претрпи и да се нада успеху!”

ПИШЕ: Марија Делић

Извор: часопис Историја, бр. 33, Ecoprint d. o. o., Београд, 2012, стр. 28–29.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

djuricic
Претходни чланак

Умро је биохемичар, професор и академик Богдан Ђуричић

Beograd_1806
Наредни чланак

Ослобођен је Београд у Првом српском устанку