Манастир Св. Апостола Петра и Павла

Светионик вере на обали језера

Велики је културни и историјски значај по изгледу скромног манастира Св. Апостола Петра и Павла у Грлишту (Manastir Grlište): у доба турске владавине био је једини богослужбени храм и средиште духовног живота на читавом пространству Тимочког слива. Уз службу Божју, у манастиру се учило читању и писању¹, а водиле су се и црквене књиге у коју су уписивана сва рођења, крштења, венчања, упокојења. Први писани траг о њему налази се у турском попису из 1455. године. У другом турском дефтеру из 1586. године забележено је да су у цркви службовали попови по имену Стојан, Јован, Десимир и Петри.

У Грлиштанском манастиру  – како се у народу назива – одиграо се и кључан догађај  везан за прикључење ових крајева Првом српском устанаку: о Ускрсу 1805. године, предвођени кнезом Милисавом, попом Радисавом и Ивком Ђавићем, окупили су се угледни људи црноречке области и донели одлуку да им се ваља припремити за оружани обрачун с Турцима. Током устанка, манастир је био једно од важних упоришта, а у њему је, са својом дружином, боравио и Хајдук Вељко Петровић.

О тачном времену изградње манастира нема писаних података, али се претпоставља да је подигнут између 12. и 14. века. Од старог дрвеног иконостаса сачувано је тек неколико вредних икона, које се сматрају за најстарије на тлу источне Србије. Све до седамдесетих година  прошлог века био је женски манастир под старешинством руског свештеника Порфирија Борисенка². Налази се у питомом пределу на обали Грлишког језера, у непосредној близини истоименог села Грлиште.