Srpski jezik bogat je glagolskim oblicima. Jedan među njima karakterističan je po tome što se za njega vezuju tipične greške u govoru i pisanju. Taj glagolski oblik služi nam da označi radnju koja se dešava istovremeno s nekom drugom radnjom i zove se glagolski prilog sadašnji. (Hodajući praznim ulicama grada uvideo je lepotu starih zgrada.) Treba naglasiti da se on gradi samo od nesvršenih glagola. To su oni glagoli koji označavaju radnju koja traje, koja nije vremenski ograničena: graditi, stavljati, lupati, sedeti, dolaziti, nalaziti, stizati, vaditi. Uporedite sa izgraditi, staviti, lupiti, sesti, doći, naći, stići, izvaditi.

Maternji govornici srpskog jezika neće pogrešiti onda kada treba da upotrebe ovaj glagolski oblik, ali mnogi će pogrešiti u građenju ovog glagolskog oblika. Međutim, pravilo je prosto. Od datog glagola treba napraviti 3. lice množine prezenta (mahati – oni mašu; lagati – oni lažu; plakati – oni plaču) i dodati nastavak -ći.

Važno je skrenuti pažnju i na to da on ima i svoj odrični oblik. Negacija ne, kao i kod drugih glagolskih oblika sem nisam, nemoj, nemam, neću, piše se odvojeno: ne dolazeći, ne pevajući, ne noseći, ne gledajući, ne spavajući.

PIŠE: Anka Stojanović, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

LITERATURA: Ž. Stanojčić, LJ. Popović: Gramatika srpskog jezika za gimanzije i srednje škole, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011.