Српски језик богат је глаголским облицима. Један међу њима карактеристичан је по томе што се за њега везују типичне грешке у говору и писању. Тај глаголски облик служи нам да означи радњу која се дешава истовремено с неком другом радњом и зове се глаголски прилог садашњи. (Ходајући празним улицама града увидео је лепоту старих зграда.) Треба нагласити да се он гради само од несвршених глагола. То су они глаголи који означавају радњу која траје, која није временски ограничена: градити, стављати, лупати, седети, долазити, налазити, стизати, вадити. Упоредите са изградити, ставити, лупити, сести, доћи, наћи, стићи, извадити.

Матерњи говорници српског језика неће погрешити онда када треба да употребе овај глаголски облик, али многи ће погрешити у грађењу овог глаголског облика. Међутим, правило је просто. Од датог глагола треба направити 3. лице множине презента (махати – они машу; лагати – они лажу; плакати – они плачу) и додати наставак -ћи.

Важно је скренути пажњу и на то да он има и свој одрични облик. Негација не, као и код других глаголских облика сем нисам, немој, немам, нећу, пише се одвојено: не долазећи, не певајући, не носећи, не гледајући, не спавајући.

ПИШЕ: Анка Стојановић, Филолошки факултет Универзитета у Београду

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Станојчић, Љ. Поповић: Граматика српског језика за гиманзије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2011.