АктуелностиНАЈ@СОМБОР

Нај@Сомбор – Градска кућа у Сомбору

ЕПИЦЕНТАР ЗБИВАЊА

Градска кућа у Сомбору подигнута је на месту и темељима некадашњег здања, односно „каштела“, грофа Јована Јанка Бранковића, сомборског граничарског капетана од 1717. до 1734. године. Након што је капетанова удова Марија 1749. г.  продала граду ово здање за 500 форинти, у њему се налазило седиште магистрата тек проглашеног слободног и краљевског града Сомбора. Сачуван је и план старог здања, из 1792. године, а постоје и планови његове обнове из 1811, те из тридесетих и четрдесетих година XIX века, када је Градска кућа обновљена и дограђена, у стилу неокласицизма, по плановима сомборских градитеља Франца и Карла Гфелера. Подизањем препознатљивог торња 1842. г. здање је добило  свој данашњи облик. Нова зграда Градске куће имала је правилну квадратну основу, а под торњем у прочељу (које је са источне премештено на западну страну здања) налазио се изражен испад са стубовима и пространим балконом.

На торњу су дежурали ватрогасци, у приземљу зграде налазиле су се занатске и трговачке радње, а на спрату градска управа и чиновништво. Двориште је служило као спремиште ватрогасне опреме и штала за варошке коње. У великој свечаној сали одржаване су седнице магистрата и градске скупштине (седиште градске управе Сомбора овде се налазило преко 200 година), али и балови и приредбе. Доминирајући Тргом Светог Тројства, Градска кућа је, убрзо након изградње, постала препознатљиво архитектонско знамење Сомбора.

Према сачуваним плановима из 1914. и 1916. г. сомборска Градска кућа требало је да буде темељно преправљена у стилу сецесије, али, због Првог светског рата, до преправки није дошло, те је тако сачувано неокласицистичко здање из 1842. године. После Првог светског рата, осим градских власти, у Градској кући били су смештени Општински суд и полицијско представништво, а 1937/38. г. сомборске градске власти размишљале су о доградњи још једног спрата, до чега, ипак, није дошло. Седиште локалне самоуправе налазило се у Градској кући све до 1962. године. Од 1948. г. здање има статус заштићеног споменика културе, а од 1991. г. и статус културног добра од великог значаја.

 

 

Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

osman dikic
Претходни чланак

Умро је песник и публициста Осман Ђикић

GrandNews
Наредни чланак

Grand News о књизи, промоцији и Радмили Савићевић, првој и последњој