AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

GOVOR SRCA

U stara vremena, kad se Beograd još zvao Singidunum, dođe na ušće Save u Dunav jedna vojna legija – hiljade vojnika opremljenih za rat i za krv. Pred njima vođa, odan i vredan u svemu.

Jedne večeri, dok je obilazio straže na tvrđavi, zagleda se s visoke kule u daljine iznad reka, pa mu zaigra nešto u srcu i u mislima.

„Čovek je kao zrak između vode i neba”, pomisli, i naglas izgovori. Ponovi, da ne bi zaboravio.

Ujutro, među vojnicima, nađe vičnog klesarskom poslu, pa mu naloži da te reči ukleše u beli kamen i kamen ugradi u tvrđavu – prema rekama i prostranstvima.

Druge noći obilazio je straže ispod kula i zidina, a mesec osvetljava bedeme nad vodama i bregovima.

„U tamnoj noći beli se moj grad”, pomisli, pa zastade: „Zašto moj?”

– Zašto moj? – upita glasno, a iz visine začu odgovor:

– Zato što imaš srce, čoveče. To srce govori, a srce govori samo istinu.

„Moje srce dosad je ćutalo. Tek ovde počelo je da govori.”

U Beogradu, kažu, progovara srce.

Zato su temelji Beograda puni zapisa, posveta, stihova, uzvišenih slova i legendi.

 

Dragan Lakićević

 

Izvor: Lakićević 2016: Dragan Lakićević, Srpske legende, Beograd: „Vukotić media”, str. 308.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

grb-100-x-100jpg
Prethodni članak

Velika škola je i formalno prerasla u Univerzitet u Beogradu

Ksenija_divjak
Naredni članak

Umrla je slikarka Ksenija Divjak