АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ГОВОР ЈАШЕ ТОМИЋА НА ВЕЛИКОЈ НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ 1918. ГОДИНЕ

Косовски мученици! Сретно вам ослобођење!

Никада у животу нисам био толико уздрхтан као у овом тренутку. А видим вам на лицу да сте и ви тако уздрхтани.

Ми нисмо сами! Зар може бити, а да ви то не видите, како се у овој дворани налази и српска петстогодишња историја, до сада тужна, а сада озарена и насмејана. Може ли бити а да ви не видите у зраку ове дворане наше велике мртве, дух њихов? Може ли бити да и ви не видите како на прозорима ове дворане ударају пахуљице белог снега, а у тим пахуљицама је дух оних који се нису још ни родили и који ће тек доћи, дух будућности наше?! Ми нисмо овде сами (…).

Јесмо ли то добро урадили? Ако питамо срце, казаће, учинили сте по мени; ако питате памет, и она ће нам то казати. Није било могуће обратити се ма на коју државу да нас заступа на светском дивану, на договору о миру. У Антанти има јачих држава од Србије, има их угледнијих, има их културнијих, али ниједна није омиљена тако као данас Србија. Србија је данас љубимац света (…).

Молим владу братске Србије да на Конгресу мира заступа наше интересе.

Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него и свим словенским па и несловенским народима који с нама заједно живе. Овај наш захтев хоће да помогне уједно и тежње свију Југословена, јер је и наша искрена жеља да Српска влада удружена са Народним већем у Загребу учини све да дође до остварења јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца, под вођством краља Петра и његове династије.

И зато, да би ова Скупштина помогла са своје стране остварити јединствену државу свију Словена: Срба, Хрвата и Словенаца, бира два члана која ће стајати на услузи српској влади: Јашу Томића (Нови Сад) и Блашка Рајића (Суботица) и бира два члана која ће стајати на услузи Народном већу у Загребу: др Јована Манојловића (Суботица) и Васу Стајића (Нови Сад) (…).

Све што год нам не копа очи, даћемо од срца народима који с нама живе, а нису Срби. И они имају права на живот. И језик њихов, и школе њихове, и наставу њихову радо ћемо им ујемчити, јер то нас боли. Радо ћемо им јемчити поред равноправности сваки њихов развитак, јер у њихову развитку лежаће развитак нове државе и развитак човечанства. Ако у новој држави почнемо као што су они радили, ми би доживели њихову судбину и пропали, како су и они пропали.

Несрпским и несловенским народима, који остају у нашим границама, обезбеђује се свако право којим желе да као мањина очувају и развијају своје народно биће.

А тако исто захтева Скупштина ова да се оним Србима, Буњевцима и Шокцима који даље остају изван граница наших држава, у другим државама обезбеди право заштите мањине, њихов народни опстанак и развитак као право, да се ти Срби од српске државе могу слободно, културно и економски потпомагати и уопће строго држати начина узајамности (реципротета).

Ово важи нарочито за Србе у Будимској епархији и за Буњевце и Шокце изван граница наше државе, који ће остати изван оквира српске земље и којима се има обезбедити потребан део народно-црквеног иметка, односно прихода досадашње Карловачке митрополије.

(…)

Говор Јаше Томића на Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године

Извор: YOUTUBE

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Milutin_Garasanin
Претходни чланак

Рођен је академик и политичар Милутин Гарашанин

OLIMPIJCI--HOTEL
Наредни чланак

Основан је „Српски олимпијски клубˮ