АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Годишњица подизања Другог српског устанка

Период након гушења Првог српског устанка 1813. године био је један од најтежих у српској историји. Турски зулум је попримио одлике геноцидности. Преживели устаници али и жене и деца одвођени су у робље, покретна и непокретна имовина је заплењивана, а обичаји џихада налагали су да се покорено становништво стави 12 дана ван закона. Срби су остављени на милост и немилост турским пљачкама и зверствима. Освета је престала тек када су Турци увидели да постоји могућност да земља остане пуста. Српски народ, као и неколико пута у својој нововековној историји, налазио се на ивици биолошког опстанка.

Већина устаничких првака прешла је на територију Аустрије. Међу реткима који су остали био је и Милош Обреновић, који је остао да подели судбину народа. Након што га је везир именовао за старешину рудничке, чачанске и крагујевачке нахије, он је постао најзначајнија личност Београдског пашалука. Терор у земљи је појачан након гушења Хаџи-Проданове буне.

Након што је Сулејман-паша Скопљак, управник Београдског пашалука, кнезовима и виђенијим Србима одредио висину данка, постало да очигледно да је неопходно почети са планирањем подизања нове буне. У местима Рудовци и Вреоци одлучено је да на турске зулуме мора одговорити оружјем. Чекало се само пролеће и Милошев повратак из Београда.

Милош Обреновић је пристао да стане на чело устанка уколико Срби „забораве своје међусобне свађе и задевицеˮ. Тако је дошло до подизања Другог српског устанка, на црквени празник Цвети 23. априла 1815. године. Овај устанак је трајао знатно краће од Првог, али су се и у њему одиграле велике и значајне битке: бојеви на Љубићу, Палежу, Пожаревцу и Дубљу својом жестином нису заостајали за биткама вођеним на Мишару, Делиграду или Чегру. Након ових турских пораза, руски цар Александар I Романов је наредио делимичну мобилизацију војске како би се Турци приморали на преговоре са устаницима.

Након сазнања да је султан послао две војске како би устанак угушио, Милош се упустио у преговоре. Код Ћуприје је постигнут усмени договор са Марашли Али-пашом, после чега је оглашено примирје. Турци су тражили да Срби распусте војску, а заузврат су добили право да српски кнезови сами скупљају порез, да дахије узимају данак према прописаним законима, као и да поред турског муселима, и српски кнез у седишту нахије суди Србима.

Милош Обреновић играо је значајну улогу у стварању модерне српске државе на почетку ХIХ века. Он је био вођа са великим државничким даром који је схватио да већа права за српски народ може да избори само вођењем мудре и стрпљиве спољне политике. Међутим, раскид са ропским положајем изискивао је велике жртве: у Првом и Другом српском устанку земља је остала без 21% становништва, што је представљало огроман демографски губитак.

ПИШЕ: Марко Стојановић, Филозофски факултет Универзитета у Београду

Литература:

  • Радош Љушић, Српска државност 19. века, Београд 2008;
  • Група аутора, Историја српског народа: од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804–1878, Београд 1981.

Милошев монолог из серије Вук Караџић (видео извор YOUTUBE):

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Претходни чланак

Умро је историчар новинарства и професор Михаило Бјелица

sejka3
Наредни чланак

Рођен је архитекта и сликар Леонид Шејка