АктуелностиЗанимљивостиЉуди

Где је срце Београда?

Свугде и нигде.

Оно се крије у отменој лежерности чистача ципела који ће рећи: „Дај, шта даш!”, у филозофски складној опуштености његових стараца који су преко главе претурили толико ратова, у јутарњем вицу који ће својим ведрим праском преобразити натмурено службеничко јутро у тролејбусу, у пријатељству келнера који се не устеже да седне са гостом испод Липе и попије пиво, у уличној гужви у којој ћете се ретко кад осетити странцем, ма одакле долазили, у лепоти ижврљаних зидова које нико не кречи, а на којима је исликана дирљива фреска уличних судбина, љубави, псовки, увреда, духовитости, фудбалских резултата, имена – све то на малтеру испод којег провирују упозорења: ПРОВЕРЕНО – МИН ЊЕТ! СВИ НА ИЗБОРЕ! ЖИВОТ ДАМО, ТРСТ НЕ ДАМО! – а изнад свега таблица одавно ишчезлог осигуравајућег завода САВА, који није успео ништа да осигура, а најмање себе, и бледи трагови промењених табли с уличним називима.

Дух Београда крије се у јединственом хаосу његових зелених пијаца, а пре свега у гипком ходу Београђанки. Београђанке на улици – то је за мене фантастичан модеран балет, без другог звука до лупкања потпетица на њиховим ципелама! Бледе, нагло израсле градске девојчице, одрасле на асфалту, одгојене погледима пролазника пуним жеља, самосталне, дрске и учтиве у исти мах, са урођеном елеганцијом довитљивих модисткиња и лукаво скривеним сиромаштвом – оне су најлепша и најраскошнија представа коју Београд нуди погледу дошљака, све док некуда не ишчезну, као по нечијем тајном мигу, а улице остану неутешно пусте и голе.

Дух Београда је, најзад, и у осећању да сте код куће, да не можете пропасти јер сте међу својима, да увек и у свако доба можете да позајмите нешто ситнине, љубави, кров над главом и мало неопходног саучесништва пред зору…

Тај дух рађа смеле вертикале, из њега ничу нове четврти, а пропадају старе, он премошћава реке и раскрчује сплетове зарђалих колосека међу чијим праговима ниче трава, да би себи обезбедио што шири видик на реке и небо. Он се поиграва архитектуром и урбанистичким законима.

Фотографисан из ваздуха, тај град никада неће привући радозналог сакупљача лепота, ма колико вешто био сликан.

Једноставно, он није фантастичан! Али ће зато учинити нешто посве друго: разбудиће готово физичку бол од чежње, онима што су макар само неколико дана провели на његовим улицама, баш као што је нека фотографија бивше љубави у стању да нас измучи до смрти.

План његових улица постаје нешто слично топографској карти нашег срца. Тај ће нас град опчинити шармом, а никада нам неће открити тајну шифру те чудне љубави, којој не знамо разлога. Остаћемо заувек његови добровољни заточеници, који су између безброј градова ремек-дела изабрали баш Београд да у њему поживе свој једини живот који им је дан.

Момо Капор

 

Извор: Капор 2008: Момо Капор, Магија Београда, Београд: „Књига комерц”, стр. 14–16.

Print Friendly, PDF & Email
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Previous post

Погинуо је Хајдук Вељко Петровић

Next post

Рођен је историчар, правник и професор Милутин Јакшић