AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiNa današnji dan

GAZDA MLADEN – PRVI SRPSKI GOLEMAŠ

Gospodar Mladen Milovanović, vojvoda Karađorđevog ustanka, rodio se oko 1760. godine u šimadijskom selu Botunje kod Kragujevca. On je jedan iz plejade vojvoda iz Prvog srpskog ustanka koji potiču sa prostora Crne Gore. Vodi poreklo od Cerovića iz Drobnjaka, iz Tušine. Predanje u Drobnjacima kaže da su kneza Đura Cerovića i njegovog sina Vuka ubili Turci u selu Bukovici. Đurov sin, Milovan Cerović, pošto ih je osvetio, sklonio se u Šumadiju, gde se naselio u selu Botunju na Lepenici. Tu mu se rodio sin Mladen, koji je po običaju dobio prezime po imenu oca. I danas se u Tušinji prepoznaju ostaci Mladenovog oca Milovana, koje zovu Milovanovom zidinom. Iz tog mesta je bio i crnogorski vojvoda, senator i ban Novica Cerović.

Razmenom iz tamnice

Pre ustanka Mladen se bavio trgovinom stoke i veoma se istakao u svom poslu, tako da je postao trgovac na glasu i stekao priličan imetak i veliki ugled. Bio je jedan od retkih pismenih ljudi toga vremena i poznat po svom mudrom govoru i oštroumnosti. Kako je bio među najviđenijim Srbima, našao se u tamnici kragujevačkog muselima u vreme svirepe dahijske Seče knezova. Karađorđe, koji je već počeo da priprema pobunu i poziv svim uglednim Srbima na ustanak, verovao je u važnost Milovanovićevog učešća u buni i rešio da ga spase. Andra Gavrilović je zapisao kako je Karađorđe ucenio muselima i oslobodio Mladena: „Pošto je već imao kod sebe poviše zarobljenih Turaka, uzme jednog i pošalje ga u Kragujevac s porukom muselimu: ako ne pusti odmah Mladena, Đorđe će sve zarobljene Turke iseći na komade, niti će ikad koga zarobljenika u životu držati; ako muselim pusti Mladena, Đorđe daje junačku reč da će osloboditi sve zarobljene Turke. Znajući dobro da Đorđe tvori što govori muselim s mesta pusti Mladena, a i Đorđe održa obećanje. Našavši se na slobodi, Mladen odmah ode Voždu i stupi među ustanike.ˮ

Glavni Voždov savetnik

Milovanović je Karađorđu pružao veoma značajnu podršku. Imao je smisla za državničke poslove i vođenje politike, pa je postao glavni Voždov savetnik.

Pečat Mladena Milovanovića

Pečat Mladena Milovanovića

Pored toga je svojim uticajem došao do bogatstva i postao najbogatiji među ustanicima, te je stekao i neprijatelje. Najznačajnije bitke koje je vodio bile su 1806. godine za oslobođenje Kruševca i za odbranu Deligrada.

Milovanović je prozreo namere turske vojske od 6.000 vojnika koja je prošla pored Deligrada u nameri da presesče komunikaciju srpskoj vojsci koja je bila organizovana između Aleksinca i Deligrada. Ostavio je deo vojske u aleksinalkim šančevima i s konjicom i većim delom pešaka pošao levom obalom Morave, Turcima s leđa da im odeseče odstupnicu. Odstupili su od Deligrada i pritom pretrpeli gubitke.

Na poklon Ada Ciganlija

Milovanovićeva politička moć stalno je jačala, a uporedo s njom umnožavao se i njegov kapital. Godine 1808. izabran je za predsednika Praviteljstvijuščeg sovjeta. Iste godine osmislio je ustavnu reformu i učestvovao u formiranju Velike škole. Novom ustavnom reformom iz 1811. godine Mladen Milovanović je izabran za prvog ministra (popečitelja) vojske. U njegovom vlasništvu bile su brojne zgrade, kuće, dućani i placevi u Beogradu, mnogi zemljišni posedi širom Srbije, a zbog uspeha na Deligradu Karađorđe mu je 1809. godine poklonio Adu Ciganliju. Bio je prvi vojni i civilni zapovednik Beograda, pa se smatra prvim beogradskim gradonačelnikom. Čuveni gospodar i gazda Mladen, kako su ga u narodu zvali, obogatio se otkupljujući po bagatelnoj ceni tursku i cincarsku imovinu. Bio je čovek na visokim političkim položajima i sa ogromnim bogatstvom. Po mnogo čemu se za vojvodu Mladena može reći da je u novijoj istoriji Srbije bio prvi pravi golemaš (danas bismo rekli tajkun).

Posle propasti na Čegru velika odgovornost za taj poraz pripisana je Mladenu Milovanoviću. Umesto da za zapovednika vojske u Nišu postavi petra Dobrnjca, Karađorđe je na njegovu inicijativu postavio Miloja Petrovića. Milovanovićevog kuma, koji se pokazao nespreman za borbu. Poznat po prekoj naravi, Karađorđe je nakon čegarske katastrofe ranio u Jagodini vojvodu Mladena zbog njegove svađe sa drugim vojvodama. Ipak, njihov odnos kasnije se popravio.

Bekstvo u Srem i Hotin

Krajem 1812. godine Vožd je neočekivano otpustio već postavljene ministre Ivana Jugovića i Miljka Radonjića i sekretara Mihajla Grujovića, koje je planirao da likvidira. Imajući dovoljno uticaja kod Karađorđa, Milovanović se založio za njih i Karađorđe je odustao.

Po slomu ustanka je prešao u Srem. U oktobru 1814. godine se sa mnogim ustaničkim starešinama nastanio u besarbijskom gradu Hotinu, gde je dobio smeštaj i izdržavanje od 500 carskih dukata godišnje. Sledeće godine Karađorđe i druge vojvode poslali su ga u Pariz da se sastane sa ruskim carom Aleksandrom I, kako bi ga zamolio za pomoć i zaštitu srpskih interesa.

Orden Svete Ane II kakav je poveljom dobio Mladen Milovanović od ruskog cara Aleksandra I za zasluge (Vojni muzej, Beograd)

Orden Svete Ane II kakav je poveljom dobio Mladen Milovanović od ruskog cara Aleksandra I za zasluge (Vojni muzej, Beograd)

Kobna Miloševa osveta

Vojvoda Milovanović se 1822. godine vratio u Šumadiju. Bio je gost na dvoru kneza Miloša Obrenovića. Lukavi Miloš nije zaboravio da je vojvoda u vreme kada je bio ministar vojni hteo da ga pogubi zbog zavere protiv Vožda i da mu je tada kum spasao život. Pretarana ljubaznost je bio znak da će se Miloš osvetiti.

Ipak, Miloš je tvrdio da želi da mu pomogne i da ga skloni od Marašli Ali-paše. Mladen je krenuo u Crnu Goru, u svoje Drobnjake, ali su ga na Zlatiboru, u mestu Očka Gora, verovatno po nalogu kneza Miloša, ubili ljudi rujanskog serdara Jovana Mićića, gospodara užičke nahije. Njegovo telo bacili su nedaleko u pećinu.

Milovanović je bio oženjen Bosiljkom, s kojom je imao ćerku jedinicu, Jovanku – Joku. Bosiljka je umrla 1808. godine, a sa drugom ženom Ivanom nije imao dece. Jovanka se 1810. godine udala za vojvodu Jevrema Nenadovića, i s njim izrodila devetoro dece. Njihova kći je je Persida Karađorđević, a vojvoda Mladen Milovanović je po toj liniji pradeda kralja Petra I Karađorđevića.

Mladen Milovanović je bio vojvoda, predsednik srpske vlade, Voždov savetnik, prvi vojni ministar, i prvi čovek tadašnjeg Beograda, a ipak nema ulicu koja nosi njegovo ime. „Upravo ovaj ustanik je od svih srpskih starešina imao najrazvijenija državotvorna osećanja. To što je on stekao veliko bogatstvo ne znači da je činio zloupotrebe i to ne može omesti njegovu veliku istorijsku ulogu. Bio je starešina koji su mnogo više zloupotrebljavali položaje, pa imaju ulice širom Srbijeˮ, smatra naš istaknuti istoričar Radoš Ljušić.

AUTOR: Marija Delić

IZVOR: Istorija revija, Eccprint d. o. o., Beograd, 2012.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

photo_verybig_120389
Prethodni članak

Austrougarska je objavila aneksiju Bosne i Hercegovine

woman-1031000_960_720
Naredni članak

U POČETKU BEŠE REČ