Франсис Конт: СВЕТИ ЛАЗАР
[…] Српска историја је дала лик Светог кнеза Лазара, који је убијен у бици на Косову 1389, у борби против турског завојевача. У тексту који је монахиња Јефимија извезла сребрним и златним нитима на покрову од црвеног сатена, Лазар је представљен као мученик који се жртвовао за своју земљу и за Бога (он достојанствено „ставља дужност и ратничку националну част изнад личне осећајности”, па се у његовој одлуци спајају „врлина и подвиг”).
Господствовао си земљом отачаства ти
и у свим добротама узвеселио си уручене ти хришћане
и мужаственим срцем и жељом побожности
изашао си на змију
и непријатеља божаствених цркава,
расудивши да је неистрпљиво за срце твоје
да гледа хришћане отачаства ти
овладане Измаилћанима,
не би ли како ово постигао:
да оставиш пропадљиву висоту земљаског господства
и да се обагриш крвљу својом
и сјединиш са војницима небеског цара.
И тако две жеље постигао јеси:
и змију убио јеси
и мучења венац примио јеси од Бога.
Свети кнез Лазар остао је у свести српског народа као достојни наследник духовне, националне и културне владавине Немањића. Он је наставио познато српско задужбинарство, свестрану подршку Цркви и њеној улози (измирио је завађену српску и византијску цркву). Нарочито је подржао исихастички покрет на Балкану. Било је то доба када су многи исихасти са Атоса и јужних предела Балкана бежали од турске опасности, те налазили су срдачни пријем и подршку у Лазаревој Србији, чији су поједини крајеви (нпр. брежуљци око Алексинца, Крушевца и Вучитрна) били окићени монашким, исихастичким келијама и манастирима. Лазар је имао и важну обједињавајућу улогу међу српским кнезовима, покрајинским владарима, па је у народној свести остао познат као цар Лазар тј. као прави наследник Немањића царства. Но нарочито је кнез Лазар остао у свести српског народа познат и поштован као хришћански мученик „за Крст часни и слободу златну”. Црквени текстови и народне песме познатог Косовског циклуса опевале су његов подвиг као хришћанског мученика, који се свесно опредељује за Царство небеско, и тиме усмерава читаву даљу историју свога народа ка опредељењу за такве духовне и непролазне вредности које претрајавају у искушењима времена и историје. Од Лазара је у српском народу остала позната косовска мисао и опредељење (Његош), или тзв. косовски завет, који представља српско остварење хришћанског виђења и доживљаја историје као драме, у којој крајња победа припада добру и правди, човештву, духовној слободи. […]
Превела са француског: Гордана Петровић
Извор: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], „Итака”, Београд, 2000, стр. 76–77.