Велелепна безимена грађевина голицала је машту
Древна и загонетна грађевина у Гамзиграду још је у 19. веку побудила радозналост и разбуктала машту научника. Чувени путописац Феликс Каниц својим цртежима Гамзиграда из 1860. и 1864. године желео је све да увери да се ту налази једна од највећих и најочуванијих римских грађевина у Европи.… Геолози, историчари и археолози су у то време на различите начине тумачили остатке једне од највелелепнијих грађевина прохујалих времена1 Међу бројним претпоставкама, преовладало је уверење да је реч о великом римском војном логору и оно се одржало све о почетка археолошких ископавања 1953. године.
Трагање за одговором: чија је ово палата?
На велико изненађење, археолози су већ у првим данима истраживања схватили да грандиозна грађевина са двадест кула није војно утврђење већ раскошни дворац, али се дуго није засигурно знало ко га је и зашто саградио. „Тек 1984. године коначно је решена загонетка Гамзиграда. У југозападном делу палате, у једној грађевини са мозаичким подовима и зидовима осликаним фрескама, те године је нађена архиволта од туфо-пешчара на којој је уклесан натпис FELIX ROMVLIANA (Feliks Romulijana). Тај натпис уводи Гамзиград у историју на велика врата и сврстава га у царске градње, у ону категорију споменика римске дворске архитектуре којој припада и Диоклецијанова палата у Сплиту.”2
Феликс Ромулијана је небески Рим
По тумачењу руководиоца ископавања – арехолога „срећене руке” – професора Драгослава Срејовића, који је лично открио архиволту с натписом, име Ромулијана у дословном преводу значи Ромулина вила или Ромулина кућа. Реч feliks се у латинском језику употребљавала „једино као предикат богова, царева, царица, области или градова којим се изражава њихова светост, слава, плодност или просперитет. У конкретном случају реч felix садржана је у називу места где је рођен нови Ромул, како је Диоклецијан назвао Галерија, а која је посвећена његовој родитељки Ромули, чије име, такође легендарно, асоцира на имена личности које су повезане са оснивањем Рима и његовом митском историјом. Због тога назив Felix Romuliana, треба схватити у значењу Roma nova, Roma secunda, или, још прецизније, као ознаку за свето место, за неки вечни, небески град.”3
О императору Галерију
Гај Галерије Валерије Масимилијан рођен је око 250. године у једном месту у Приобалној Дакији, не одвећ далеко од Сердике, где је у младости чувао стоку, због чега га је читавог живота пратио надимак Арментариус – Говедар… Био је наочит, снажан човек, љубитељ добре трпезе и изузетно храбар војник.4. Каријеру ратника започео је под царевима Аурелијаном и Пробом. Као младић задобио је високе војне чинове и наклоност цара Диоклецијана, који га је усинио. Када је 293. године Диоклецијан успоставио систем владавине четворице царева, изабрао је Галерија за свог савладара на Истоку и доделио му титулу цезара. Галерије је тада напустио своју прву жену и оженио се Диколецијановом кћерком Валеријом. После тријумфа у Персији, слављен је као херој Рима. Након Диоклецијановог повлачења 305. године, Галерије заузима његово место и добија титулу августа. За његово име везују се прогони хришћана, али и први указ о толеранцији. Владао је до своје смрти 311. године.
- Архиволта са натписом FELIX ROMVLIANA
1 Драгослав Срејовић, Иконографија градитељског подухвата римског императора Галерија у Гамзиграду, eлектронско издање, заједнички подухват ТИА Јанус и Ars Libri, Београд 2001
2 Ибид.
3 Ибид.
4 Народни музеј Зајечар, кроз збирке и поставке, Зајечар, 2011