АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ФАТАЛНО БОМБАРДОВАЊЕ НОВОГ САДА

Петроварадинска тврђава имала је значајну улогу током револуције 1848/49. године. Француска револуција, која је букнула 1848. године у Паризу, брзо се проширила и на остатак Европе. У круговима мађарске аристократије почела је да сазрева мисао да би у целој Угарској требало увести као службени језик мађарски, преко којег би се афирмисала међусобна нација и држава.

Током револуције бан Јелачић је, гушећи побуну, умарширао у варош и напао Петроварадинску тврђаву, која је била у мађарским рукама. Мађари, под командом генерала Пала Киша, 12. јуна 1849. године топовима су неколико сати непрекидно бомбардовали Нови Сад, након чега је он био готово потпуно уништен. Мелхиор Ердујхељи о овом страшном догађају пише:

„Као пљусак падајућих звезда, светлуцале су бомбе, које су над Новим Садом летиле и та цветна варош постаде за неколико сахата жртва прождрљива огња. Становници јој се разбегли, а здања у пепео претворена… Киш је о том жалосном догађају писао мађарској влади: да је Нови Сад морао бомардовати да спасе понтонски мост.”

Кад су пале прве гранате, успаничени грађани, уз „јаук и лелек жена и деце”, почеше бежати из Новог Сада дуж Темеринске, Кисачке, Футошке и Пирошке улице. Свирепи нападачи усмерише своје плотуне управо на престрашени народ, тако да су многи погинули приликом овог повлачења. Нови Сад је у толикој мери разорен бомбама испаљиваним из 200 топова Петроварадинске тврђаве да је, након овог бруталног напада, главни управник Угарске, генерал Хајнау, планирао поновно подизање града на другом месту, око 1.200 метара узводно удаљеном од топова на Петроварадинској тврђави, отприлике наспрам Сремске Каменице. Након бомбардовања, од 2.812 новосадских грађевина остало је само 808, док су све остале уништене гранатама или изгореле. Тада су у великом броју нестали драгоцени трагови барокне и класицистичке градње. Трагично уништење свог града стиховима је овековечио Јован Јовновић Змај:

У фторник их поздравила

Невидиљва беда,

Друго јутро већ освану

Пепељава среда.

 

…Ко не доби орден бомбе

Ил танета црна,

Разбеже се босом ногом

Преко сремског трна.

 

А кад после Хајнау дуну

У трумбету мира,

Скупише се да потраже

Љуске од кромпира.

 

Извор: Вуковић и др. 2017: Валентина Вуковић, Срђан Ерцеган, Владимир Пихлер и Мишко Лазовић, Тврђаве на Дунаву, Нови Сад – Београд: „Прометеј” – Природно-математички факултет – Радио-телевизија Србије, стр. 49.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Darko-Kraljic-kompozitor
Претходни чланак

Умро је аутор песме „Девојко мала” Дарко Краљић

NovicaTadic-250x250
Наредни чланак

Рођен је песник Новица Тадић