АктуелностиКуће и зградеНа данашњи дан

Етнографски музеј је отворен за јавност

На данашњи дан, 20. септембра 1904. године Етнографски музеј је отворен за јавност.

Три године пре тога је формиран као засебна установа издвајањем етнографског материјала из фонда Народног музеја, а пре тога је још 1898. године министар просвете и црквених дела својим актом дао сагласност да се, на предлог тадашњег управника Народног музеја Михаила Валтровића, из фонда Народног музеја ради формирања Етнографског музеја издвоји eтнографска збирка и пресели у кућу Стеве Михаиловића у улици Kнеза Милоша, коју је овај трговац и државник завештао музеју.

Поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка краљ Петар Први Карађорђевић је 20. септембра 1904. године свечано отворио прву сталну изложбу. Прве године постојања и рада Етнографског музеја су бил посвећене откупу предмета и представљању Краљевине Србије у свету, а предмети су прикупљани на теренским истраживањима по тадашњој Србији и суседним земљама у којима је живео српски народ.

Током Првог светског рата уништен је, нажалост, велики број експоната, документација и библиотека, те се после рата приступило новим истраживањима и попуњавању музејских збирки. Музејска библиотека је обновљена 1920. године и данас поседује око 60 000 публикација међу којима је око 33 000 књига и око 27.000 часописа из области етнологије, антропологије и сродних наука.

У периоду између два светска рата је израђен Нов инвентар свих предмета као и Азбучни регистар, установљено је Одељење за музички фолклор и Илустративно одељење, а предмети су разврстани према материјалу од ког су израђени.

Предмети су током Другог светског рата били склоњени из тадашње музејске зграде, а после рата је Музеј пресељен у зграду Београдске берзе на Студентском тргу, где се и данас налази.

Од свог оснивања до данас музеј обавља делатност сакупљања, проучавања, чувања, заштите и презентације предмета и грађе традиционалне културе на територијама где живе Срби. Резултати истраживања се објављују у стручним научним часописима и каталозима, организију се изложбе, радионице за децу и одрасле, предавања, представљања књига, концерти, а последњих  четврт века редовни програм Музеја чини и Међународни фестивал етнолошког филма.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1772. године рођен је књижевник Јоаким Вујић;
1773. године рођен је књижевник, научник и професор Атанасије Стојковић;
1875. године рођен је политичар Коста Јовановић;
1969. године рођен је глумац Давор Дујмовић;
1976. године рођен је ватерполиста Денис Шефик;
1987. године умро је капетан и књижевник Младен Ђуричић;
1989. године умро је лекар, фудбалер и фудбалски радник Михаило Андрејевић;
1990. године умро је машински инжењер, конструктор авиона, професор и декан Машинског факултета у Новом Саду Слободан Зрнић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Screenshot_1
Претходни чланак

ВЛАХО БУКОВАЦ: РУЂЕР БОШКОВИЋ (1919)

Лудвиг Вилхелм Баденски убија Мустафа пашу код Сланкамена
Наредни чланак

БИТКА НА БРДУ МИХАЉЕВАЦ