На данашњи дан, 20. септембра 1904. године Етнографски музеј је отворен за јавност.

Три године пре тога је формиран као засебна установа издвајањем етнографског материјала из фонда Народног музеја, а пре тога је још 1898. године министар просвете и црквених дела својим актом дао сагласност да се, на предлог тадашњег управника Народног музеја Михаила Валтровића, из фонда Народног музеја ради формирања Етнографског музеја издвоји eтнографска збирка и пресели у кућу Стеве Михаиловића у улици Kнеза Милоша, коју је овај трговац и државник завештао музеју.

Поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка краљ Петар Први Карађорђевић је 20. септембра 1904. године свечано отворио прву сталну изложбу. Прве године постојања и рада Етнографског музеја су бил посвећене откупу предмета и представљању Краљевине Србије у свету, а предмети су прикупљани на теренским истраживањима по тадашњој Србији и суседним земљама у којима је живео српски народ.

Током Првог светског рата уништен је, нажалост, велики број експоната, документација и библиотека, те се после рата приступило новим истраживањима и попуњавању музејских збирки. Музејска библиотека је обновљена 1920. године и данас поседује око 60 000 публикација међу којима је око 33 000 књига и око 27.000 часописа из области етнологије, антропологије и сродних наука.

У периоду између два светска рата је израђен Нов инвентар свих предмета као и Азбучни регистар, установљено је Одељење за музички фолклор и Илустративно одељење, а предмети су разврстани према материјалу од ког су израђени.

Предмети су током Другог светског рата били склоњени из тадашње музејске зграде, а после рата је Музеј пресељен у зграду Београдске берзе на Студентском тргу, где се и данас налази.

Од свог оснивања до данас музеј обавља делатност сакупљања, проучавања, чувања, заштите и презентације предмета и грађе традиционалне културе на територијама где живе Срби. Резултати истраживања се објављују у стручним научним часописима и каталозима, организију се изложбе, радионице за децу и одрасле, предавања, представљања књига, концерти, а последњих  четврт века редовни програм Музеја чини и Међународни фестивал етнолошког филма.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1772. године рођен је књижевник Јоаким Вујић;
1773. године рођен је књижевник, научник и професор Атанасије Стојковић;
1875. године рођен је политичар Коста Јовановић;
1969. године рођен је глумац Давор Дујмовић;
1976. године рођен је ватерполиста Денис Шефик;
1987. године умро је капетан и књижевник Младен Ђуричић;
1989. године умро је лекар, фудбалер и фудбалски радник Михаило Андрејевић;
1990. године умро је машински инжењер, конструктор авиона, професор и декан Машинског факултета у Новом Саду Слободан Зрнић.