Aktuelnosti

ETIMOLOGIJA: Nebeska tela, vremenske pojave i godišnja doba

Proleće i leto su, svakako, najlepši deo godine. Kako sve što je lepo brzo prođe, proleti, narod i povezuje nazive ovih godišnjih doba sa glagolom leteti. Međutim, leto je nastalo od glagola liti, livati, jer leti padaju, liju kiše, za razliku od zime, kada pada sneg.

Od naziva leto izveden je naziv drugog godišnjeg doba – proleće, ali ne po tome što ono, prosto, proleti, već od pro-leće, tj. doba koje prethodi letu. Prefiks pro- označava prethođenje čemu u prostoru i vremenu: proklitika, proscenijum, prognoza, prolog… Drugi (najčešće pesnički) naziv proleća – vesna (a tako je u ruskom jeziku: vesna) u srodstvu je sa pridevom veseo. (Kako u jeziku tako i u životu: svi se vesele proleću! Ljudi vole sva godišnja doba: zimi vole leto, a leti – zimu!)

Po danu je nazvana i jedna zvezda – Danica, jutarnja zvezda, koja se uveče zove Večernjača.

Kad voda potopi naselja, nastaje potop, kada u vodi sve tone i potone. Od tonuti je – prenošenjem značenja – nastao i suton – kada sun(ce) ton(e) (stsl. slъnъton).

Na trusnom području česti su potresi, kad nastaje opšta tréšnja. Srodnici su im internacionalizmi trema (grč.), teror i terorizam (lat.).

S vetrom su (i jezički) povezane reči vijoriti se i vejavica. Jedan od najhladnijih vetrova je košava. Toliko je hladna da studen probija u kosti, pa nam ne pada na pamet da razmišljamo o tome sa kakvim to košem ona ima veze. Jest da ona duva, briše, i kroz koševe, ali košava je turcizam (od koš – brz + hava – vazduh). (Priznaćete – i košava je samo vetar kome se žuri!)

Imenica oblak nastala je od glagola vući. Znate, kad je vreme tiho, bez vetra, oblaci se vuku, vlače nebom (ob-vlak). Od istog glagola je vlaka, navlaka, povlaka, obući (ob-vući)…

Kad se dobro naoblači, počinje da grmi, a od grmeti je grom. Čak i pridev ogroman – veliki strašan. A ima li šta strašnije do groma? On, prosto, cepa, drobi, melje i drvo i kamen. Upravo tako, munja je izvedena od mleti. Indoevropski koren je mel-, a praslovenski mol- (i danas je u ruskom jeziku: moln’ija). (Ljudi se osećaju neprijatno kad grmi, neki se čak i plaše kad seva. Samo se glupaci tada smeše – misle da ih neko fotografiše!)

Ni nebo nije uvek značilo ono što znači danas. Prvobitno, još indoevropsko, značenje reči nebo je: magla, oblak. To potvrđuje latinsko nebula – magla, odakle je nebuloza – zamagljenost, nejasnoća. […]

Milorad Telebak

Izvor: Telebak 2013: Milorad Telebak, Šta se krije iza etimologije, Novi Sad: „Prometej”, str. 99–100.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

450901_dejan-bodiroga-profimedia-profimedia_ls
Prethodni članak

Naša zemlja je poslednji put postala prvak sveta u košarci

46492_dunav4_origh
Naredni članak

Kod Velikog ratnog ostrva je potonuo brod „Nišˮ