Актуелности

ЕТИМОЛОГИЈА: Небеска тела, временске појаве и годишња доба

Пролеће и лето су, свакако, најлепши део године. Како све што је лепо брзо прође, пролети, народ и повезује називе ових годишњих доба са глаголом летети. Међутим, лето је настало од глагола лити, ливати, јер лети падају, лију кише, за разлику од зиме, када пада снег.

Од назива лето изведен је назив другог годишњег доба – пролеће, али не по томе што оно, просто, пролети, већ од про-леће, тј. доба које претходи лету. Префикс про- означава претхођење чему у простору и времену: проклитика, просценијум, прогноза, пролог… Други (најчешће песнички) назив пролећа – весна (а тако је у руском језику: vesna) у сродству је са придевом весео. (Како у језику тако и у животу: сви се веселе пролећу! Људи воле сва годишња доба: зими воле лето, а лети – зиму!)

По дану је названа и једна звезда – Даница, јутарња звезда, која се увече зове Вечерњача.

Кад вода потопи насеља, настаје потоп, када у води све тоне и потоне. Од тонути је – преношењем значења – настао и сутон – када сун(це) тон(е) (стсл. slъnъton).

На трусном подручју чести су потреси, кад настаје општа трéшња. Сродници су им интернационализми трема (грч.), терор и тероризам (лат.).

С ветром су (и језички) повезане речи вијорити се и вејавица. Један од најхладнијих ветрова је кошава. Толико је хладна да студен пробија у кости, па нам не пада на памет да размишљамо о томе са каквим то кошем она има везе. Јест да она дува, брише, и кроз кошеве, али кошава је турцизам (од koš – брз + hava – ваздух). (Признаћете – и кошава је само ветар коме се жури!)

Именица облак настала је од глагола вући. Знате, кад је време тихо, без ветра, облаци се вуку, влаче небом (об-влак). Од истог глагола је влака, навлака, повлака, обући (об-вући)…

Кад се добро наоблачи, почиње да грми, а од грмети је гром. Чак и придев огроман – велики страшан. А има ли шта страшније до грома? Он, просто, цепа, дроби, меље и дрво и камен. Управо тако, муња је изведена од млети. Индоевропски корен је mel-, а прасловенски mol- (и данас је у руском језику: moln’ija). (Људи се осећају непријатно кад грми, неки се чак и плаше кад сева. Само се глупаци тада смеше – мисле да их неко фотографише!)

Ни небо није увек значило оно што значи данас. Првобитно, још индоевропско, значење речи небо је: магла, облак. То потврђује латинско nebula – магла, одакле је небулоза – замагљеност, нејасноћа. […]

Милорад Телебак

Извор: Телебак 2013: Милорад Телебак, Шта се крије иза етимологије, Нови Сад: „Прометеј”, стр. 99–100.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

450901_dejan-bodiroga-profimedia-profimedia_ls
Претходни чланак

Наша земља је последњи пут постала првак света у кошарци

46492_dunav4_origh
Наредни чланак

Код Великог ратног острва је потонуо брод „Нишˮ