Снови о Фабрици снова

Ернест Бошњак за послом

Ернест Бошњак родио се у Сомбору 1876. године. Завршио је графички занат, а потом се, по тадашњем обичају, отиснуо у свет, да стиче нова знања и искуства. Доспео је до Беча из којег се, 1906. године вратио са кинопројектором и у згради сомборског позоришта отворио први биоскоп.  Сомборци су се одушевљавали разним журналима и кратким филмовима са популарним Максом Линдером. Главни репертоар чинили су филмови које је набављао од бечке пријатељице Ане Кристансе и представништва француске фирме Пате.

Године 1909. купио је кинокамеру и почео да снима. Филм У држави Терпсихоре, чија је тема  игра девојака у сомборском парку, његово је прво ауторско дела. Снимио је потом и серију документарних филмова, углавном о народним играма и обичајима сомборског краја. Животно опчињен седмом уметношћу, још пре Првог светског рата пожелео је да у Сомбору створи мали Холивуд. Међутим, када у родном граду није наишао на разумевање, његову замисао о Фабрици снова прихватили су Новосађани, али се на путу остварења испречио кошмар Првог светског рата.

Филмска шатра Арена

13

Након Првог светског рата, понесен ранијим успесима и уз подршку пријатеља трговаца Вујића, Лалошевића, Вајдингера и Вамошера, оснива предузеће Боер филм (Бошњак Ернест Филм). Ангажовао је из иностранства редитеља Белу Фабиана, сниматеља Виљема Ренделштајна и сликара Јулија Лукача, расписао конкурс за глумце и о том конкурсу снимио рекламни филм. На конкурсу је победила лепа Ирена Новак којој је поверена улога у филмовима Лажи мене ради и Моја драга колевка са партнером Ацом Станковићем. Ернест Бошњак је остао веран и својој изворној – штампарској професији. Бавио се новинарством, издаваштвом и уређивао је више листова. Међу његовим бројним заслугама највише се издваја примена панорамског кретања камере, што ге је и сврстало у плејаду заслужних људи домаћег филма.[1]

Споменик Ернесту Бошњаку на Главној улици

Данас, у биоскопу Градског музеја Сомбор, посетиоци могу да уживају у његовим филмским остварењима из епохе црно-белог и немог филма.

[1] Наведено према: Фото кино видео клуб Раде Крстић, Сомбор, интернет издање