AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

Endre Adi: KRALJ MARKO (1894)

Rumeno je nebo, plamenovi ližu, vidi se dim od sela koja gore. Svaka planina i svaka dolina Srbije ogrezla je u krvi.

Nevernik Turčin je zavojštio, i otima i pljačka: zašlo je blistavo sunce Srbije pred bezbožnim polumesecem.

Na borbu se sprema Kralj Marko, junačni Kralj Srbije, da spase mili zavičaj ili da viteški sa njim umre.

Od drugara, lepe Jelene, prašta se slatkim rečima: Samo mi ti uvek budi verna, pa ću izbaviti milu domovinu.

Vernog prijatelja, hrabroga Duku ne vodi u žestoku borbu: Tebi poveravam vernu ljubu, bojim se da je ovde samu ostavim!

I dok junačni kralj u borbi spasava milu domovinu, neverni prijatelj zavodi mu ljubu.

I vraća se junački kralj, praćen radošću i veseljem, a u kraljevskome dvoru su junačke i gozbe.

Zatim i lovački rog se razleže po gori, umorna vojska se ponovo ponese željom da proliva krv.

Goneći divljač, junački kralj se izgubi u gustom čestaru, i jednako prodire u dubinu, iako se već spušta večernji suton.

Najzad, tračak zore ga ugleda na ravnici kroz čije livade, igrajući se, tecijaše potočić.

Kraj potoka, devojke su prale rublje belo kao sneg, i, upravo kad je Marko njima stigao, pevahu pesmu.

„Naš junački kralj, vitez Marko, napao je na dušmana, a lepoticu ljubu je poverio svom prijatelju, Duki junaku.

I dok je bio daleko u boju i borio se u tisuć bitaka, verni mu prijatelj je zaveo ljubu, lepu Jelenu.

Da je proklet, viknu Marko. Izbiće čas osvete, i gadni zavodnik će umreti ružnom smrću!

Visoko se diže dim od lomače, a njen pepeo razvejava vetra, i svaki prašak pepela pripoveda o zabranjenoj ljubavi.

Umro je Marko, u grob ga oterala mila ljuba nevernica. Ali i sada peva o njemu i momak i devojka Srpske Države.”

Letopis matice srpske, 1929, knjiga 319

 

IZVOR: SERBIA : srpski narod, srpska zemlja, srpska duhovnost u delima stranih autora : pesme i poeme, pripovetke, romani, drame, putopisi, besede, dnevnici, memoari, eseji, pisma, zapisi [odabrali i priredili: R. Damjanović, N. Tomić i S. Ćosić], „Itaka”, Beograd, 2000, str. 40.

 

NAPOMENA: Tekst je prenesen u izvornom obliku, bez korektorskih intervencija.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Knez_Lazar,_Vladislav_Titelbah
Prethodni članak

Joanis Pervanoglus: NAJSLAVNIJI I NAJSVETIJI VENAC JE SMRT ZA OTADŽBINU

politikin-zabavnik-feb-28-1939-1st
Naredni članak

Izašao je prvi broj „Politikinog zabavnika“