АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Ендре Ади: КРАЉ МАРКО (1894)

Румено је небо, пламенови лижу, види се дим од села која горе. Свака планина и свака долина Србије огрезла је у крви.

Неверник Турчин је завојштио, и отима и пљачка: зашло је блиставо сунце Србије пред безбожним полумесецем.

На борбу се спрема Краљ Марко, јуначни Краљ Србије, да спасе мили завичај или да витешки са њим умре.

Од другара, лепе Јелене, прашта се слатким речима: Само ми ти увек буди верна, па ћу избавити милу домовину.

Верног пријатеља, храброга Дуку не води у жестоку борбу: Теби поверавам верну љубу, бојим се да је овде саму оставим!

И док јуначни краљ у борби спасава милу домовину, неверни пријатељ заводи му љубу.

И враћа се јуначки краљ, праћен радошћу и весељем, а у краљевскоме двору су јуначке и гозбе.

Затим и ловачки рог се разлеже по гори, уморна војска се поново понесе жељом да пролива крв.

Гонећи дивљач, јуначки краљ се изгуби у густом честару, и једнако продире у дубину, иако се већ спушта вечерњи сутон.

Најзад, трачак зоре га угледа на равници кроз чије ливаде, играјући се, тецијаше поточић.

Крај потока, девојке су прале рубље бело као снег, и, управо кад је Марко њима стигао, певаху песму.

„Наш јуначки краљ, витез Марко, напао је на душмана, а лепотицу љубу је поверио свом пријатељу, Дуки јунаку.

И док је био далеко у боју и борио се у тисућ битака, верни му пријатељ је завео љубу, лепу Јелену.

Да је проклет, викну Марко. Избиће час освете, и гадни заводник ће умрети ружном смрћу!

Високо се диже дим од ломаче, а њен пепео развејава ветра, и сваки прашак пепела приповеда о забрањеној љубави.

Умро је Марко, у гроб га отерала мила љуба неверница. Али и сада пева о њему и момак и девојка Српске Државе.”

Летопис матице српске, 1929, књига 319

 

ИЗВОР: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], „Итака”, Београд, 2000, стр. 40.

 

НАПОМЕНА: Текст је пренесен у изворном облику, без коректорских интервенција.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Knez_Lazar,_Vladislav_Titelbah
Претходни чланак

Јоанис Перваноглус: НАЈСЛАВНИЈИ И НАЈСВЕТИЈИ ВЕНАЦ ЈЕ СМРТ ЗА ОТАЏБИНУ

politikin-zabavnik-feb-28-1939-1st
Наредни чланак

Изашао је први број „Политикиног забавника“