„Свако има неког кога више немаˮ, тако је говорио човек лав, намргођен и љут сав.

Био је право мушко. Звао се Душко, а презивао Радовић. Годинама се са врха Београђанке оглашавао у емисији Београде, добро јутро, којом је будио успаване савести, замрле наде и човека у људима.

Аутор: Бранко Станковић

Извор: YOUTUBE