AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

DUŠANOV STEG U HILANDARSKOJ VITRINI

Najstariji sačuvani podaci o bojama srpske zastave odnose se na steg (zastavu) kralja Vladislava (vladao 1232–1243), sina Stefana Prvovenčanog, unuka Nemanjinog i sinovca Svetog Save. Prema jednom dubrovačkom dokumentu iz 1281. godine – koji sadrži opis dragocenosti i predmeta koje su u trezoru u Dubrovniku ostavili na čuvanje župan Desa, sin kralja Vladislava, i udovica kraljica Beloslava, zastava je bila od crvene i plave svile: vexillum unum de zendato rubeo et blavo, ali u ovom spisu sama zastava nije podrobnije opisana (Jireček: Istorija Srba).

Crvena boja predstavlja odbranu slobode a plava odbranu pravde. Crveno-plavi krst preko zastave predstavlja znamenje časnog krsta Gospodnjeg. Krst je simbol rađanja i umiranja. On zauzima centralno mesto. Crvena i plava boja su najstarije poznate boje na srpskim zastavama i njima su iskazani vekovni narodni ideali koji će i postati simbol vidovdanske etike. Na zastavi u središtu crveno-plavog krsta je zlatni krug – „jabuka”. U jabuci se nalazi zlatni krst, a među njegovim krakovima Hristov monogram IC XC i grčka reč NIKA (pobeđuj). Zlatni krug simbolično prikazuje Adamov pad, ali i simbol greha, kojeg je Isus Hristos, „Novi Adam”, preuzeo na sebe kako bi celokupno čovečanstvo oslobodio greha žrtvujući svoj vlastiti žvot. Iz kruga izviru četiri veća krsta na belim poljima, koji predstavljaju apostole jevanđeliste Jovana, Luku, Marka i Mateja. Oni su svojim delima, jevanđeljima, opisali Hristov ovozemaljski život. Na zastavi, na crvenom i plavom polju, nalaze se po četiri manja krsta, predstavljajući osam apostola koji su mučki skončali život zbog širenja Hristove vere (Petar, Andrej, Filip, Simon Kananit, Vartolomej, Jakov, Toma, Levej Juda). Verodostojna kopija čuva se u Vujkovoj zadužbini u Gabriću (Bikovo), mestu kraj Subotice.

Druga srpska zastava je cara Dušana, a zbog zuba vremena zelenkaste je boje. U sredini zastave nalazi se grb sa dvoglavim orlom. Ova se zastava čuva u staklenoj vitrini manastira Hilandar na Svetoj Gori.

Srpska zastava trobojka ponovo se zavijorila u rukama srpskih ustanika u Orašcu 1804. godine. Bila je sačinjena od muslina crvene, plave i bele boje. Na zastavi su se nalazila tri krsta, simbol Golgote.

Današnja srpska zastava ozvaničena je Sretenjskim ustavom 15. februara 1835. godine u Kragujevcu. Znamenja su se menjala u zavisnosti od ideologije i političkih opcija, samo krst sa crkvene srpske zastave nikada nije skinut niti je ustupio mesto bilo kom drugom znamenju.

Klasičan oblik stare srpske zastave, kakav narod spominje u narodnim pesmama, jeste „krstaš barjak”, koji na sebi ima znak krsta kao svoje karakteristično obeležje. U toku dugih vekova ropstva sačuvano je sećanje na nemanjićke zastave, na staru slavu i državu, pa su i zastave u Prvom srpskom ustanku bile crvene i plave ili samo crvene. Barjak Nemanjića bio je crven s belim krstom u sredini – i to je najstarija srpska zastava. (Iz časopisa Svetosavsko zvonce, broj 2/2010).

Priredio: Vojislav Ananić, Senta
Izvor: časopis Istorija, Ecoprint d. o. o., Beograd, avgust, br. 7/2010, str. 32.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

download-1
Prethodni članak

STEVAN STOJANOVIĆ MOKRANJAC: Noć i dan nad notama

zikagrad
Naredni članak

Rođen je reditelj, književnik i slikar Živojin Pavlović