АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ДУШАНОВ СТЕГ У ХИЛАНДАРСКОЈ ВИТРИНИ

Најстарији сачувани подаци о бојама српске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава (владао 1232–1243), сина Стефана Првовенчаног, унука Немањиног и синовца Светог Саве. Према једном дубровачком документу из 1281. године – који садржи опис драгоцености и предмета које су у трезору у Дубровнику оставили на чување жупан Деса, син краља Владислава, и удовица краљица Белослава, застава је била од црвене и плаве свиле: vexillum unum de zendato rubeo et blavo, али у овом спису сама застава није подробније описана (Јиречек: Истoрија Срба).

Црвена боја представља одбрану слободе а плава одбрану правде. Црвено-плави крст преко заставе представља знамење часног крста Господњег. Крст је симбол рађања и умирања. Он заузима централно место. Црвена и плава боја су најстарије познате боје на српским заставама и њима су исказани вековни народни идеали који ће и постати симбол видовданске етике. На застави у средишту црвено-плавог крста је златни круг – „јабука”. У јабуци се налази златни крст, а међу његовим краковима Христов монограм IC XC и грчка реч NIKA (побеђуј). Златни круг симболично приказује Адамов пад, али и симбол греха, којег је Исус Христос, „Нови Адам”, преузео на себе како би целокупно човечанство ослободио греха жртвујући свој властити жвот. Из круга извиру четири већа крста на белим пољима, који представљају апостоле јеванђелисте Јована, Луку, Марка и Матеја. Они су својим делима, јеванђељима, описали Христов овоземаљски живот. На застави, на црвеном и плавом пољу, налазе се по четири мања крста, представљајући осам апостола који су мучки скончали живот због ширења Христове вере (Петар, Андреј, Филип, Симон Кананит, Вартоломеј, Јаков, Тома, Левеј Јуда). Веродостојна копија чува се у Вујковој задужбини у Габрићу (Биково), месту крај Суботице.

Друга српска застава је цара Душана, а због зуба времена зеленкасте је боје. У средини заставе налази се грб са двоглавим орлом. Ова се застава чува у стакленој витрини манастира Хиландар на Светој Гори.

Српска застава тробојка поново се завијорила у рукама српских устаника у Орашцу 1804. године. Била је сачињена од муслина црвене, плаве и беле боје. На застави су се налазила три крста, симбол Голготе.

Данашња српска застава озваничена је Сретењским уставом 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу. Знамења су се мењала у зависности од идеологије и политичких опција, само крст са црквене српске заставе никада није скинут нити је уступио место било ком другом знамењу.

Класичан облик старе српске заставе, какав народ спомиње у народним песмама, јесте „крсташ барјак”, који на себи има знак крста као своје карактеристично обележје. У току дугих векова ропства сачувано је сећање на немањићке заставе, на стару славу и државу, па су и заставе у Првом српском устанку биле црвене и плаве или само црвене. Барјак Немањића био је црвен с белим крстом у средини – и то је најстарија српска застава. (Из часописа Светосавско звонце, број 2/2010).

Приредио: Војислав Ананић, Сента
Извор: часопис Историја, Ecoprint d. o. o., Београд, август, бр. 7/2010, стр. 32.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

download-1
Претходни чланак

СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ: Ноћ и дан над нотама

zikagrad
Наредни чланак

Рођен је редитељ, књижевник и сликар Живојин Павловић