AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

DUMINA KAFANA

Posle renoviranja zgrade u kojoj se nalazila ‒ ugao današnjih ulica Gospodar Jevremove i Kapetan Mišine ‒ doseljenik iz Makedonije, izvesni Dume, otvorio je 1860. kafanu. Moguće je i da se pre toga na ovom mestu nalazio objekat s istom namenom, ali o tome nema podataka. Zna se, međutim, da je sedamdesetih godina 19. veka kafanu preuzeo čuveni kafedžija Deda, otac poznatog beogradskog advokata Nikole Dede, a da je između dva svetska rata gazda kafane bio Petar Kiković. U godinama kada je kafanom gazdovao Dume posećivali su je ljubitelji dobrog jela i kapljice ‒ boljih makedonskih specijaliteta, što kuvanih što sa roštilja, u Beogradu nije bilo. A sve to se zalivalo originalnim makedonskim vinom. Drugi gazda ‒ Deda ‒ uneo je bilijarski sto i dozvolio da se igraju karte. Kafanu su posećivali trgovci i zanatlije i, u to vreme, gimnazijalac Branislav Nušić sa svojim društvom. Jednom prilikom pocepao je čoju bilijarskog stola, pa je Deda od Nušićevog oca tražio nadoknadu. Može se samo pretpostaviti kako se proveo mladi gimnazijalac. Kada je kafanu preuzeo Petar Kiković, saznavši šta se dogodilo Nušiću, on 1933. daje novo ime kafani ‒ Kafana kod B. Nušića. O ovom događaju i slavlju prilikom otvaranja kafane s novim imenom naširoko se pisalo u beogradskim novinama. Veza kafane i slavnog komediografa nije se završila na ovome ‒ u ovoj kafani formirano je Humanitarno društvo Branislav Nušić za pomoć deci siromašnih i umrlih umetnika, književnika i novinara.

U vezi sa ovom kafanom ostala je beleška dnevnika iz 1914. beogradskog učitelja Jovana Miodragovića: „Jednoga jutra krajem jula u Duminoj kafani zatekao sam ’pravo čudo’ ‒ osam uniformisanih austrijskih vojnika. Ispostavilo se da je reč o neobičnoj avanturi srpskih komita; oni su prešli Savu, upali u stražarnicu u pristaništu, razoružali stražare, njihovu odeću zamenili komitskom i proterali ih u Zemun; zatim su austrijsku zastavu zamenili srpskom i vratili se na srpsku teritoriju. Da bi čudo bilo još veće ‒ među njima je bila i jedna žena. Taj događaj izmamio je osmeh mnogim građanima, ali je izazvao i strepnju od austrijske osvete. Ona je bila opravdana ‒ ubrzo je otpočelo bombardovanje, mnoge su kuće izgorele, pogođeni su vodovod i električna centrala, nad Raljom je leteo aeroplan i bacio na barutanu dve bombe. Tih dana na Beograd je palo preko 500 granata, od kojih pedeset haubičnih.”

Vidoje Golubović

 

IZVOR: Golubović 2019: Vidoje Golubović, Mehane i kafane starog Beograda, Beograd: „Laguna”, str. 173‒174.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

kosovo-2-710x423
Prethodni članak

Joanis Pervanoglus: NAJSLAVNIJI I NAJSVETIJI VENAC JE SMRT ZA OTADŽBINU

kapetan misa
Naredni članak

Rođen je kapetan Miša Anastasijević