АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Драга Олга, сада како ми Бог да…

ПИСМО (СЕСТРИ) РАДОВАНА ПОПОВИЋА

  1. XI–1914.

Драга Олга,

Данас смо стигли овде поподне. Изненадили смо се, гледајући овај свет како се спрема за евакуацију. Чудна је ствар паника! Довољно је да неко само пронесе глас ­­– па, макар, и неистинит, и то очигледно неистинит, па да маса изгуби главу. Тако је и с Крагујевчанима. Чули за стратегијско повлачење војске па се и они дали у бегство. И кума Лепа је спремна. Она би желела да дође код вас. Ја сам је уверавао да нема опасности, међутим, изгледа да је она чврсто одлучена.

Што се нас ђака тиче, још је неизвесно. Не зна се ни куда ћемо, ни зашто ће нас употребити. Чује се да ћемо се кренути на позиције одмах, само не знам да ли ћемо бити распоређени по пуковима или ћемо дејствовати као јединица. Тек у сваком случају иде се у бојну линију.

Сада како ми Бог да! Када је држава сматрала да је потребно за спас Отаџбине жртвовати неколико генерација школованих људи, ми ћемо бити готови да се и одужимо на достојан начин.

Чим се кренемо одавде, јавићу вам. Поздрави све. Захвали мами на колачима, чају и компоту, као и на новцу. Новине ми више немој слати, пошто ћемо бити у покрету.

ваш

Рада

  • П. С. Ја сам замолио г-ђицу на Посте Рест. у Скопљу да ми писма, кад дођу после мог одласка на стару адресу, експедује на тебе, односно твоју адресу, а ти ћеш ми их упутити на нову.

Р.

Војиште

  1. ХI–1914.

Извор:  Удружење издавача 1300 каплара 1941Скопски ђачки батаљон 1914, Београд: Удружење издавача 1300 каплара, 80.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

92117_svetlana-ceca-kitic-foto-privatna-arhiva-530820236_sq-s
Претходни чланак

Рођена је рукометашица Светлана Китић

13venanje
Наредни чланак

Венчали су се краљ Александар Карађорђевић и румунска принцеза Марија